Danijel Libeskind, arhitekta - Beograd će biti uzor drugim gradovina

(Danijel Libeskind)

Najznačajniji arhitekta današnjice, Danijel Libeskind, poljski Jevrejin koji živi u Americi, doneo je juče (2. mart 2009. godine) Beogradu ne samo odličan projekat uređenja dunavskog priobalja, nego mu dao i neočekivani kompliment. U intervjuu za "Blic" on je rekao da je nerazvijenost Beograda njegova najveća prednost i da će prestonica Srbije, u ne tako dalekoj budućnosti, postati arhitektonski uzor drugim gradovima.

- Dok je Beograd devedestih godina bio onemogućen da se razvija, drugi evropski gradovi su se širili. Međutim, to je bila gradnja bez reda i održivosti. Bila im je bitna količina kvadrata, a ne kvalitet. Beograd je izbegao tu grešku i zato ima priliku da se pretvori u mesto koje je dobro i lepo za život.

Kako ga vidite?

- Na Beograd gledam kao na grad koji inspiriše. Vidim ga kao model, kao uzor drugima. On ne trebalo da liči na Beč ili neko drugo mesto na reci. Bitno je da bude ono što jeste, a to je metropola u središtu Dunava.

Šta je važno u Vašoj viziji Luke "Beograd"?

- Ja gledam širi kontekst, a on se odnosi na način kojim će Beograd i Dunav ući u 21. vek. Važno je podići grad koji će biti dovoljno konkurentan, jer se zapravo svi svetski gradovi međusobno takmiče. Važno je na dunavsko priobalje uneti aktivnosti koje su neophodne jednom gradu. To su zabava, stanovanje, kupovina, parkovi, kultura i drugo. Sve su to sadržaji gradova za 21. vek.

Kako će "grad na vodi" da izgleda?

- Cilj je da se dovedu građani do priobalja. Neophodno je napraviti veliki park. To je nešto veoma važno za 21. vek. Zatim, izgraditi naselja koja imaju različite identitete i sadržaje, koje ima i centar grada. Neophodno je stvoriti niz iskustava koja trenutno ne postoje.

Na koja iskustva mislite?

Na umetnost gradskog života, urbanog života. To nije samo staklo i čelik, to su događaji. Radi se o tome kako kombinovati tehnologiju, zabavu, dizajn, urbani život i ekonomiju.

Po Vašem projektu, u prvoj fazi izgradnje radiće se na produženju Francuske ulice sve do obale. Znate li da je ova ulice zaglušena od saobraćaja?

- Ona je vrlo važna, jer ima značajne istorijske karakteristike, i mora da preuzme funkciju "žile kukavice" Beograda. Želimo da je produžimo, da od nje napravimo ulicu sa trgovima, pogledom. Francuska ulica je prekinuta, ona se nikad u potpunosti nije razvila. Ovim projektom biće na neki način dovršena, jer će spajati mrežu urbanih prostora.

Da li znate da kroz nju u jednom satu prođe 1.100 automobila?

Promenićemo koncept saobraćaja. Potrebne su nam staze za pešake i bicikle umesto automobila. Mi se, naravno, oslanjamo na javni prevoz, koji mora da bude poboljšan, kako bi se smanjila koncentracija privatnih vozila. I zbog zaštite životne sredine, moramo da smanjimo asfalt, da ne zavisimo od automobila, već od pešaka, biciklista i javnog prevoza.

Autor ste memorijalnog kompleksa na mestu ruševina Svetskog trgovinskog centra. Koliko je teško raditi na tako osetljivom mestu?

- To je možda jedan od najtežih projekata koje sam radio, zbog politike, emocija, porodica nastradalih, investitora. Gradnja kompleksa je u toku i mislim da će izgledati fantastično. Za mene je to veliki izazov i srećan sam što mogu da kažem da će neki objekti biti završeni već za dve godine.

Radili ste mnogo velikih projekata. Ipak, mnogi smatraju da ćete po ovom ostati upamćeni.

- Za mene postoje dva projekta koja se izdvajaju - jevrejski muzej u Berlinu i projekat u Njujorku. Za njih nisam radio istraživanja, sedeo u biblioteci, nisam ih proučavao. Oni su deo mog života. Oni su zaista nešto posebno u odnosu na sve ono što sam radio.

Forsirate nebodere, neobičnog izgleda. Kako će se kula od 250 metara, koja je predviđena Vašim projektom, uklopiti uz vodu i zelenilo?

- Jedan od načina da se napravi održivi grad je da se postigne velika gustina, a ne da se rašire zgrade tako da zauzmu sav prostor. U ovom slučaju ne radi se o visokim zgradama, nego o jednom neboderu, koji će biti simbol obnove Luke, ponovnog otkrivanja Dunava. To je vrlo posebna zgrada, jer spaja Savu i Dunav. U njoj će biti otvoreni restorani, hoteli, predviđeno je i stanovanje, kao i vidikovac. Arhitektura nije samo niz projekata, već i način da se napravi nešto što je atraktivno.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Blic od 3.03.2009.)