Kukuruz kojem ne treba đubrenje azotom? - Otrkivena posebna sorta u Meksiku

Višak đubriva veliki je problem za životnu sredinu, pa naučnici traže način kako da i kukuruz, poput mahunarki, usvaja azot iz vazduha.

Da bi usevi rasli, neophodan im je azot. Međutim, iako ga u vazduhu ima u izobilju, biljke ga ne mogu apsorbovati. Neke, poput mahunarki, mogu postati domaćini za bakterije, koje mogu transformisati azot u vazduhu u oblik koji biljke mogu da koriste. Drugi, uključujući važne useve poput pšenice i pirinča, to ne mogu da učine, već zahtevaju ogromne količine đubriva. Ali šta ako postoji drugi način?

Naime, naučnici na Kalifornijskom univerzitetu Dejvis uspeli su, nakon dugogodišnjeg istraživanja, da pronađu razne sorte kukuruza koje mogu da zadrže te korisne bakterije, baš kao i mahunarke. Ta sposobnost se zove "usvajanje" azota i ako naučnici dokuče kako te sorte da ukrštaju sa modernim kukuruzom, mogli bi da otkriju odlično rešenje za poljoprivredu i životnu sredinu, piše modernfarmer.

Kalifornijski istraživači otkrili su posebnu sortu kukuruza u Meksiku. Ovaj kukuruz raste vrlo sporo, ali vrlo visoko, oko trećine je viši od konvencionalnih kukuruza. Takođe, ima neobične nadzemne korene, koji nikada ne dodiruju zemljište i izgledaju poput paukovih nogu. Ti koreni sadrže sluzavu materiju, bistru i gustu i lepljivu, koja stvara okruženje koje odgovara određenim bakterijama. Kukuruz, ukratko, stvara sopstveni dom za bakterije koje fiksiraju azot.

Kukuruz, poput većine drugih biljaka, usvaja azot, ali ne pruža dom bakterijama koje ga "učvršćuju" u oblik koji biljke mogu da koriste. Leguminoze, koje fiksiraju azot, formiraju sitne čvorove na korenu za te bakterije, ali niko još nije mogao da shvati kako da dođe do toga da i kukuruz učini isto. Kukuruzni usev sa sposobnošću usvajanja azota bi promenio svet na bolje - to bi dramatično smanjilo potrebnu količinu đubriva.

Bez te sposobnosti, a da bi kukuruz rastao u potrebnoj količini, poljoprivrednici su prisiljeni da obavljaju đubrenje azotom. Ali, prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede, negde između 40% i 80% đubriva zapravo ne uzimaju biljke, već ide u životnu sredinu. Višak đubriva je ozbiljan problem, posebno kada odlazi u jezera i ribnjake. Dolazi do velikog porasta vodenih biljaka koje potiskuju kiseonik iz okoline i doslovno guše ekosistem.