Kriza lire ne pogađa Srbiju - Pad turske valute za 40% može značiti jeftinije letovanje i šoping za naše turiste

Za ovo leto je kasno, ali već sledeće godine letovanje u Turskoj moglo bi biti mnogo jeftinije nego ove godine zahvaljujući ogromnom padu turske lire prema evru i dolaru.

U poslednjih mesec dana lira je izgubila 38% vrednosti u odnosu na evro. Doduše, već sada turisti u Turskoj mogu da se uvere kako svoje dolare ili evre mogu da kupe mnogo više nego ranije.

Aleksandar Seničić, generalni sekretar YUTA-e, ističe pak da su ovogodišnji aranžmani već ugovoreni još prošle godine i to u čvrstim valutama, dolaru ili evru, tako da se ne mogu očekivati jeftiniji aranžmani ove godine, ali "biće jeftiniji šoping i vanpansionska potrošnja".

U poslednjih godinu dana lira je prema evru pojeftinila čak 86,6%, dok se prema dolaru prepolovila. Istovremeno inflacija u Turskoj ne prati skok kursa stranih valuta i iznosi oko 16% na godišnjem nivou. Ekonomista Ivan Nikolić smatra da bi jedna od glavnih posledica slabljenja lire mogao biti rast konkurentnosti turske privrede, pre svega turizma.

– To nije tako loše za naše turiste kojima će letovanje biti jeftinije – ukazuje dodajući da je trgovina Turske i Srbije koja je prošle godine iznosila oko milijardu evra, suviše mala da bi tamošnja kriza mogla biti rizik i po našu privredu. On dodaje da iako je ovo veliki pad lire turska privreda je navikla na oscilacije valute i dvocifrenu inflaciju. Inače, procenjuje se da je ove godine 40.000 turista iz Srbije izabralo Tursku.

Srbija je prošle godinu u Tursku izvezla robu u vrednosti od 273,2 mil EUR, a uvezla za 725,4 mil EUR. U Srbiji posluje i jedna turska banka, Halkbanka, koja je kupila Čačansku, ali njen tržišni udeo od 1,2% u 2017. ne predstavlja rizik za srpski finansijski sektor.

Ono što bi moglo da pogodi srpsku privredu je eventualno zaustavljanje priliva investicija iz Turske s obzirom da je u maju na samitu srpsko-turske privrede najavljeno nekoliko ulaganja, pre svega u tekstilnu industriju.

Ekonomista Mlađen Kovačević ističe da treba videti koliko te firme koje žele da investiraju izvoze i zavise od promena deviznog kursa, ali upozorava da ako bi se našle u problemu, verovatno je da će ili odustati ili zamrznuti odluke o investicijama dok se situacija ne smiri.

– Cela ova kriza u Tursko je više političko ili psihološko nego ekonomsko pitanje. Njihova ekonomija je prošle godine porasla za više od 7% i od 2000. raste po visokim stopama. Zbog toga je teško naći čisto ekonomsko opravdanje za ovo što se dešava u Turskoj – ocenjuje Kovačević.

Ipak neki američki analitičari tvrde da je privredni rast Turske u velikoj meri bio zasnovan na građevinarstvu, koje je finansirano iz inostranih kredita i da se sada kreditori pitaju da li će dobiti svoj novac nazad.

Jedan od kanala kojim bi se kriza iz Istanbula prelila i na Balkan mogao bi biti odliv kapitala velikih, pre svega američkih investicionih fondova iz rastućih ekonomija u koje se svrstavaju i Turska i Srbija. Ipak, Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, napominje da je kriza turske lire posledica sankcija SAD i to zbog jednog slučaja tako da nema razloga da se to prelije na druge ekonomije.

– Indirektno, rizik postoji s obzirom da je Turska veliko regionalno tržište i da primamo investicije odatle. Efekte će osetiti oni koji trguju sa tom zemljom, a i investicije bi mogle biti manje, mada očekujem da će se ovo rešiti pre nego što se pokažu eventualni efekti – ocenjuje Šoškić.

Iako, turska lira već godinama polako slabi prema dolaru, iznenađujući udar je doživela prošle nedelje kada je u izgubila čak 25% na vrednosti i to nakon što je SAD tražila od Turske da pusti na slobodu sveštenika Endrjua Bransona, saradnika Fatiha Gulena, koji već dve godine leži u turskom zatvoru zbog optužbi za terorizam i špijunažu.

Nakon odbijanja turskog predsednika Tajipa Erdogana, američki predsednik Donald Tramp je najavio carine od 50% na turski čelik. Ubrzo se retorika zaoštrila, pa je Erdogan pozvao sunarodnike da menjaju devize i zlato u lire optužujući SAD za ekonomski rat.

Osim toga, centralna banka je objavila da će obezbediti dovoljno sredstava kako bi banke ostale likvidne, ali je uvela i oblik kapitalne kontrole ograničavajući koliko banke mogu da zamene lira devizama.

Rizična evrozona

Evropske banke bi mogle da snose posledice valutne krize u Turskoj s obzirom da su neke od njih pozajmile oko 150 mlrd USD u Turskoj. U petak sa sunovratom lire, za oko 5% pale su i cene akcija italijanske UniCredit banke, španske BBVA, francuske BNP Pariba i Dojče banke.