Uklanjanje listova za veći prinos grožđa

Uklanjanjem listova oko grozdova se ubrzava sazrevanje grožđa, poboljšava mu se kvalitet i smanjuju gubici zbog truljenja. U našim područjima defolijacija se sprovodi u septembru i oktobru.

Kako objašnjava diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva Nebojša Mladenović, iz PSSS Vranje, u savremenom vinogradarstvu se redovno primenjuje defolijacija (uklanjanje listova), a to se čini zbog povećanja kvaliteta grožđa.

Prema Mladenovićevim rečima, defolijacija se obavlja na 20-30 dana pre berbe grožđa. Iz zone lastara, u kojoj se razvijaju grozdovi, uklanjaju se pojedini listovi koji zasenjuju grozdove. Tako se značajno poboljšava osvetljenost i aeracija (snabdevanje grozdova vazduhom), što doprinosi njihovom boljem sazrevanju, potpunoj obojenosti pokožice i manjem razvoju sive truleži na grožđu.

U našim područjima defolijacija se sprovodi u septembru i oktobru. Ona se radi ručno, a u novije vreme se koriste i mašine, kao i hemijska sredstva (defolijanti).

Da bi se ostvarili pozitivni efekti defolijacije, neophnodno je voditi računa o vremenu i broju uklonjenih listova. Kada se pri defolijaciji ukloni 15-25% listova, na 20-30 dana pre berbe grožđa, pozitivni efekti su vrlo izraženi.

Mladenović naglašava da se uklanjaju isključivo stari listovi, čija je fotosintetska aktivnost slaba. On dodaje da zbog znatnog poboljšanja fitoklime čokota, preostali listovi obavljaju intenzivniju fotosintezu i stvaraju dovoljno ugljenih hidrata za ishranu i sazrevanje grozdova i lastara kao i za nagomilavanje rezervne hrane.

Reakcija sorti na defolijaciju je različita. Sorta muskat hamburg pozitivno reaguje na postepenu defolijaciju. Od početka razvoja grozdova, treba uklanjati pojedine listove koji zasenjuju grozdove, zato što se u senci razvijaju rehuljavi grozdovi, koji slabo sazrevaju.

S druge strane grozdovi sorte kardinal dobijaju bolju obojenost kada rastu u uslovima slabe zasene nego na direktnoj svetlosti. Zbog toga je potrebno da se za svaku sortu obave ogledi radi razrade najpogodnije ampelotehnike odnosno pravilne i pravovremene primene pojedinih mera zelene rezidbe u okviru njenog gajenja, uzimajući u obzir zemljišne i klimatske uslove sredine kao i sistem gajenja.