Suša u EU podigla cenu pšenice - Sve veća potražnja za srpskom žitaricom

Katastrofalna suše u zapadnoj i severnoj Evropi, pa i Australiji, smanjen prinos zbog obilnih padavna u velikim žitnicama Rusije i Ukrajine, uslovile su rast cene pšenice na svetskom tržištu. Poslednjih dana povećana je tražnja za našom pšenicom, pa bi od tržišnih viškova naši trgovci mogli da ostvare i veću dobit nego što su očekivali, piše Agroklub.

Nakon četiri godine relativno stabilne proizvodnje pšenice u svetu, ove godine nepovoljne vremenske prilike uslovile su manju proizvodnju. Zbog suše u EU je požnjeveno 136,6 miliona tona pšenice, što je za 15 miliona tona manje nego prošle godine. Sa druge strane, zbog obilnih padavina rod je manji u velikim žitnicama Rusije, Ukrajine i Rumunije. Očekivanja su da će u Australiji zbog suše rod pšenice biti 20 miliona tona, što je za 12 miliona tona manje nego lane.

Direktor Produktne berze Miloš Janjić kaže da je povećana tražnja podigla cenu pšenice na svetskim berzama, a po sistemu spojenih sudova to se odmah odrazilo i na naše tržište.

- Zbog manjeg roda sa jedne strane i povećane tražnje sa druge, cena pšenica je na svetskim berzama počela da raste. Tako je na Euronext-u u Parizu cena za 20% viša nego prošle godine. Na čikaškoj berzi je rast veći od 17%. Iako je kod nas proizvedeno više od tri miliona tona pšenice, a kvalitet je niži nego što se očekivalo, cena beleži rast. Taj rast u odnosu na žetvu iznosi 9%. Trgovanje na berzi je 18 dinara a u žetvi je bilo 16,50 din/kg bez PDV-a - rekao je Janjić.

Rastu cene pšenice delimično je pomogao rast cene dolara u odnosu na evro.

Inostrani kupci traže našu pšenicu

Firma Vožd u Somboru već četvrt veka bavi se proizvodnjom, otkupom i lagerovanjem žitarica. Direktor Mladen Đurišić kaže da kupci iz inostranstva poslednjih dana više traže našu pšenicu.

- Pšenica u žetvi gotovo da nikom nije bila potrebna. Međutim, zbog suše u Evropi, cena je poslednjih dana porasla u rasponu od 5%-10%. Čak se više toliko ne gleda kvalitet, bitno je samo da se dopremi. Sa druge strane, problem je što je Dunav jako nizak i sve je to uslovilo neočekivan skok cene. Pšenicu traže svi, a najviše okolne zemlje. Ova panika me podseća na lanjsku sušu kod nas i tražnju za kukuruzom i sojom. Procenjujem da će se situacija stabilizovati za dve sedmice do mesec dana - kaže Đurišić.

Šansa za izvoz viškova

Direktor Poslovne zajednice Žita Srbije Vukosav Saković kaže da nam se ukazala šansa da izvezemo naše tržišne viškove pšenice i on ne očekuje tako brzu stabilizaciju cene pšenice.

- Rast cene pšenice će potrajati i on nije završen. Cena u Evropi će biti stabilizovana u septembru, kada budu poznati konačni rezultati žetve na starom kontinentu. Procenjuje se da će iz Srbije moći da se izveze 1,7 miliona tona pšenice i brašna. Rast cene u svetu nama odgovara, jer je u žetvi ona bila niska. U poslednjih mesec dana cena je pomerena za 20 EUR po toni. Cena na svetskom tržištu se kod nas reflektuje u roku od jednog dana. Svi koji nisu prodali pšenicu su sada na dobitku - kazao je Saković.

Cena pšenica na svetskom tržištu bi mogla da se stabilizuje tek za četiri meseca kada se završi žetva pšenice u Australiji i kada budu poznati svetski bilansi hlebnog zrna.