Vladimir Pinćir, pionir u gajenju biološkog povrća - proizvodnja počiva na primeni nauke i tehnologije

(Vladimir Pinćir)

Agronom Vladimir Pinćir (51), stručnjak za povrtarstvo, jedan je od ovdašnjih pionira u gajenju biološkog povrća. Za svoje proizvode je dobio dva šampionska pehara i 26 medalja na domaćim i međunarodnim sajmovima. Na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu lane mu je dodeljena prestižna diploma "agrobiznis lider". Pinćir pod plastenicima ima dva hektara i još pet hektara pod tunelima i lejama, a proizvodnja počiva na primeni nauke i tehnologije.

Na porodičnoj plantaži najzastupljeniji su paradajz, krastavac i paprika. Proizvodi se najvećim delom plasiraju posredstvom veleprodajnih lanaca u Novom Sadu i Beogradu, gde je Pinćirovo biološko povrće veoma traženo.

– Na domaćem tržištu najviše se prodaje paradajz, koji po pravilu ne donosi veću zaradu. Krastavac i paprika su donekle profitabilniji, ali je vrlo teško praviti dugoročne planove. Zbog velike ponude, jesenas nismo uspeli da prodamo sveži i ukiseljeni kupus, a problem predstavlja i besparica pa se kupci često odlučuju za jeftinije povrtarske proizvode sumnjivog porekla – kaže Vladimir, koji umesto veštačkih hormona za oplodnju cvetova koristi uvozne bumbare iz Belgije i Češke.

– Povrće oplođeno na ovaj način je neznatno skuplje, a neuporedivo zdravije od onog koje se tretira veštačkim hormonima. Koristim, osim toga, i parazitske i predatorske bube, gljivice, enzime i biljne ekstrakte, koji su se pokazali izuzetno efikasni u suzbijanju raznih vrsta biljnih štetočina i bolesti – naglašava ovaj iskusni agronom, član komisije za genetičke resurse i odobravanje novih sorti povrća u Ministarstvu poljoprivrede.

Iskustva, stečena u saradnji sa Italijanima, Holanđanima i Mađarima, Vladimir prenosi domaćim povrtarima. U poslednjih sedam godina na imanju Pinćirovih se tokom leta organizuju "Otvoreni dani", odnosno stručna savetovanja na kojima se proizvođači povrća, studenti i profesori kroz razgovore i oglede upoznaju sa najnovijim dostignućima u povrtarstvu.

– Na osnovu trenutnih meteoroloških podataka, komandom iz jednog kompjuterskog centra, povrće u svakom trenutku dobija optimalnu količinu hrane, vode i ostalih neophodnih sastojaka. Biljke su smeštene u vreće sa tresetnim organskim supstratom, a hranu dobijaju konstantno kroz razblaženi vodeni rastvor. Temperatura je takođe bitna i ukoliko plastenici nisu dovoljno zagrejani ili provetreni uloženi trud može biti uzaludan – objašnjava sagovornik "Politike".

Vladimir na imanju svakodnevno provodi najmanje 12 sati, a u poslu mu pomažu sinovi Boris i Igor, agronomi po struci, kao i supruga Vera, zadužena za proizvodnju oko 65 vrsta saksijskog cveća. Stariji Igor uz oca obavlja i konsalting poslove, dok Boris radi sa porodicom i ujedno privodi kraju studiranje.