Bankarske naknade koštaju klijente skoro celu platu godišnje - Održavanje računa, dozvoljeni minus, kartice, čekovi...

Ukupno 5,34 milijarde dinara, što je oko 45 mil EUR, građani duguju bankama na ime kamata i naknada, pokazuju statistički podaci Narodne banke Srbije.

Ubedljivo najskuplja bankarska usluga je i dalje - dozvoljeni minus, čija je cena, u proseku, 29,33% godišnje, mada u pojedinim bankama ovaj procenat ide i preko 35%. "Za petama" minusu su - kreditne kartice, sa nešto nižom kamatom, od 21,42% godišnje. Prema računici Novosti, svaki vlasnik tekućeg računa koji koristi dozvoljeni minus i bar jednu kreditnu karticu godišnje banci plati bar 32.600 dinara.

Pojednostavljeno rečeno - korisnik tekućeg računa koji je uvek u maksimalno dozvoljenom minusu godišnje ostavi trećinu svoje plate banci, samo po tom osnovu. Na 50.000 dinara, to je oko 15.000 dinara troška godišnje. Ako pritom ima bar jednu kreditnu karticu, po kojoj je dužan 27.000 dinara (što je prosečan dug po kartici izračunat na osnovu podataka Kreditnog biroa), to je još oko 6.000 dinara godišnje na ime kamate. Međutim, ovo nije jedini trošak za korišćenje kreditne kartice.

Svi korisnici ovih kartica plaćaju i trošak koji banke nazivaju različitim imenima - "članarina", "naknada za korišćenje"... i naplaćuju je uglavnom mesečno, ili tromesečno. Ovi iznosi se kod kreditnih kartica međunarodnih platnih institucija kreću od 195-200 dinara, pa do neverovatnih 6.000 dinara mesečno za ekskluzivne kartice koje podrazumevaju i dodatne usluge u inostranstvu. Dakle, na ime članarine za najjednostavniju kreditnu karticu iz međunarodnog sistema plaćanja godišnje ćemo izdvojiti bar 2.600 dinara.

Ako mesečno platimo pet računa, za koje je skromnija provizija na šalteru 60 dinara, to je trošak od 300 dinara - za godinu dana ukupno 3.600 dinara. Ovde, naravno, ima onih koji koriste sve blagodeti elektronskog i mobilnog plaćanja, koje je u većini banaka bilo besplatno. Međutim, novi cenovnici koji stižu na adrese korisnika pokazuju da će upravo ta većina sada zaračunavati bar 15 dinara za svaki elektronski nalog, što opet dovodi do mesečnog troška od 75 dinara, odnosno godišnjeg od 900 dinara...

Ko koristi čekove, za svaki dobijeni banci će platiti 30 dinara troška. Da mesečno ima pravo samo na pet, to je godišnji trošak od 1.800 dinara.

Na sve ovo treba dodati i osnovni trošak - održavanje tekućeg računa. Postoji nekolicina banaka gde je ovaj trošak minimalan, ali su u tom slučaju provizije za sva plaćanja, uključujući i e-banking i m-banking, znatno više. Cena korišćenja paketa tekućeg računa kreće se od 195 do više od 600 dinara mesečno. Ako računamo da je oko 300 dinara cena korišćenja računa koji podrazumeva i elektronsko bankarstvo, kartice, korišćenje dozvoljenog minusa, a često i osiguranje od gubitka posla, to je još 3.600 dinara godišnjeg troška.