Tekstilna industrija Srbije u prvoj polovini 2018. zabeležila rast izvoza od 15% - Najveći izazov siva ekonomija

Zahvaljujući rastu proizvodnje i izvoza, izvesno je da će vrednost robe koju tekstilna industrija Srbije plasira na strana tržišta i ove godine znatno nadmašiti milijardu evra. Raste izvoz, ali i zarada tekstilaca, koja je u granicama i iznad republičkog proseka, kaže sekretar Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće Privredne komore Srbije Milorad Vasiljević, ali ističe i nevolje ove privredne grane kad je reč o sivoj ekonomiji.

- Tendencije u oblasti tekstilne industrije idu uzlaznom linijom, jer je izvoz u prvih šest meseci uvećan za 15% u odnosu na prošlu godinu, a u porastu je i ukupna proizvodnja - kaže Vasiljević i dodaje da tekstilna industrija jača, s obzirom na to da je u protekloj godini činila 9% ukupnog izvoza Srbije.

On je istakao da je siva ekonomija rak-rana srpskih tekstilaca, a kao razloge je naveo nerealno plaćene carine ili PDV pri uvozu tekstilnih proizvoda, ali i rad na crno (neprijavljeni radnici), pa su neophodne mere da se predupredi takvo stanje.

- Kada je reč o tržištu tekstila u Srbiji i stranim investicijama, treba istaći da one nemaju veliki uticaj na srpske proizvođače, jer većina stranih investitora proizvodi u Srbiji, a zatim robu izvozi - objašnjava Vasiljević i dodaje da za domaće proizvođače postoji problem u pogledu nedostatka radne snage, s obzirom na to da su strani investitori angažovali veliki broj radnika.

On ističe da je dolaskom stranih investitora, ali i zbog nedostatka radne snage, povećana zarada u tekstilnoj industriji, te da se kreću u rasponu od 40 do 55 hiljada dinara.

- Zarada u tekstilnoj industriji više nije socijalna kategorija, već je reč o pristojnoj zaradi, jer dobar radnik mora da bude dobro plaćen - ističe Vasiljević i dodaje da je veliko interesovanje budućih srednjoškolaca za rad u tekstilnoj industriji putem dualnog obrazovanja.

- Privredna komora Srbije pokušava da ukaže Vladi i nadležnim ministarstvima da je neophodno umanjenje poreza i doprinosa u radno intenzivnim granama tekstilne industrije - kaže Vasiljević i dodaje da je suština da se poreska zahvatanja u tom sektoru dovedu na nivo koji je u regionu (ispod 50%).

On ističe da je malim i srednjim tekstilnim preduzećima u Srbiji neophodno omogućiti ulaganja kako bi išli u korak sa tehnološkim razvojem u toj industriji, te da se to čini preko Razvojne agencije Srbije i Fonda za razvoj.

- Međutim, postupak konkurisanja je suviše komplikovan za mala i srednja preduzeća, koja moraju svoje resurse da troše radi nabavke velike dokumentacije - kaže Vasiljević i dodaje da je potrebno proces uprostiti kako bi tekstilci lakše došli do novca kojim bi obnovili mašinski park i povećali produktivnost.

On ističe da postoji veliko interesovanje stranih firmi za pronalaženje partnera u Srbiji.

- Naročito je to slučaj sa firmama iz Evrope koje traže preduzeća u Srbiji, jer su se vratile sa Dalekog Istoka, a u zemljama u okruženju nemaju dovoljno radnika, pa naši tekstilci i država treba da iskoriste tu pogodnost - zaključuje Vasiljević.