Kišno vreme podstaklo rast pečuraka - U Zasavici sezona potrage za "zlatnom gljivom" do kraja jeseni

Kišno vreme i visok nivo podzemnih voda idealni su za rast pečuraka. U Rezervatu prirode Zasavica buja više od 300 vrsta gljiva, a odnedavno i dve vrste tartufa – skupocene pečurke intresantne za istraživače i krijumčare. Sezona potrage za "zlatnom gljivom", kako je nazivaju, trajaće do kraja jeseni.

U rezervatu Zasavica, staništu brojnih prirodnih retkosti pod zaštitom države, na više od 1.800 hektara caruju četiri vrste crnog i jedna belog tartufa – jedinstvenog prirodnog blaga koje se veštački teško može gajiti. Rastu u simbiozi sa topolom, hrastom i jasenom, a da ih lovci pronađu u zemlji, pomaže im pas.

- Treba posebna obuka, treba dosta rada. Inače, pas ima osobine tragača tartufa, ali mu se mora pomoći, mora se raditi sa njim. On na osnovu mirisa pokaže gde je tartuf, a mi dalje odradimo, pomažemo mu ako je duboko - objašnjava Zoran Nedić, šef čuvarske službe u Rezervatu prirode Zasavica.

Pretpostavlja se da jedinstvene vrste tartufa ovde rastu hiljadama godina, ali je lov na njih počeo nedavno. Cena kilograma crnog je oko 300 EUR, dok je beli tartuf pet puta skuplji.

- Tražimo tartufe samo u naučne svrhe i zabranjujemo istraživačima da ih skupljaju u rezervatu zato što su oni deo prirodnog ambijenta i njih treba da jedu životinje koje se njima hrane - ističe upravnik rezervata Slobodan Simić.

Prvo jelo od crnog tartufa napravljeno je davne 1815. godine u Beču. U rezervatu Zasavica, osim u naučne svrhe, koristi se kao začin za gulaš – omiljeno jelo u ovdašnjem restoranu.

U Zasavici prave i tartuf lozu u rakiji od tamjanike, luksuzan proizvod za koji, kao i za sir od magarećeg mleka, vlada veliko interesovanje.

Promet ove ekskluzivne pečurke, koja se često krijumčari, strogo se kontroliše na tržištu. U svetskim restoranima zbog cene dostupna je džet-setu, a u Zasavici svim posetiocima, kojih je oko 40.000 godišnje.