Isti posao a različita plata, kako do pravde za žene?

Teško je dokazati da zarađujete manje od kolege, osim ako nemate uvid u njegovu platu. U tom slučaju možete podneti pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti ili pokrenuti postupak pred sudom. U Srbiji su primanja izjednačena u javnom sektoru, dok za privatni nema podataka. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti pozvala je početkom godine da se prijave razlike, a stigla je samo jedna prijava. Posle provere, pokazalo se da je neosnovana.

Za obavljanje istog posla žene u Srbiji su manje plaćene od muškaraca a ta razlika je oko 11%.

- Ona se povećava ako se izdvojeno gledaju žene zaposlene u privatnom sektoru gde postoje izražajnije razlike, ali se te razlike nivelišu kada se posmatraju svi sektori uključujući i javni gde su plate po zakonu jednake - govori Sanja Popović Pantić iz Udruženja poslovnih žena.

I kod onih koji ne prave razliku, utisak o bolje plaćenim kolegama je teško izbrisati.

- Postoji samo nedovoljno dobro raspoređen odnos na višim funkcijama u odnosu na žene i muškarce. Muškarci su nažalost više zastupljeni, pa se onda u masi može reći da muškarci imaju veća primanja, međutim, kada se posmatra pojedinačno, za isto radno mesto i muškarci i žene imaju identična primanja - kaže Aleksandar Kemiveš iz Privredne komore Srbije.

Glavni problem kod nejednakih zarada je netransparentnost sistema zarada u privatnom sektoru, što je teško dokazati i kada se prijavi. Dodatno otežava i što žene nisu spremne da to prijave čak i kada sumnjaju.

- Poslodavci nemaju tu obavezu za razliku od javnog sektora, ali, ako hoćemo da stanemo na put tome i da dobijemo drugačiju sliku, potrebno je da se u slučaju sumnje prijavi - napominje Poverenica za zaštitu ravnoprvnosti Brankica Janković.

Da se odluče na taj korak sprečava ih najčešće, pokazuje praksa, strah od gubitka radnog mesta.

- U vezi sa predrasudama ili stereotipovima o rodnoj ulozi koja su to zanimanja koja su adekvatna za žene a koja za muškarce, upravo taj jaz najviši je u sektorima finansija i informacionih tehnologija gde su dominantno zaposleni muškarci i to je ono što zahteva da se vremenom izmeni i kada se profesije budu birale u skladu sa našim željama, a ne po tome šta društvo očekuje od žene a šta od muškaraca kaže Jankovićeva.

Broj žalbi građana poverenici za ravnopravnost polova je u porastu za oko 20%. Najviše njih se odnosi na diskriminaciju po osnovu invaliditeta, pola i starosnog doba.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Beograd

UPŽ Srbije

Privredna komora Srbije

plata žena

plata muškaraca

rodna ravnopravnost

primanja žena

primanja muškaraca

žene u Srbiji

zarada žena u Srbiji

zarada muškaraca u Srbiji

rodni jaz zarada u Srbiji

zapošljavanje žena u Srbiji

Sanja Popović Pantić

Aleksandar Kemiveš

Brankica Janković