Više novca od dijaspore ode za svakodnevni život nego u biznis

Prema podacima Narodne banke Srbije dijaspora je u prvih pet meseci ove godine u Srbiju poslala 1, 336 mlrd EUR, što je za 14,5% više u odnosu na isti period prošle godine. Najviše novca koji stigne u Srbiju od iseljenika završi u potrošnji, a manji deo u investicijama.

U poslednjih pet godina priliv doznaka u Srbiju relativno je stabilan, a njihovo učešće u bruto domaćem proizvodu kreće se oko 8%, što NBS očekuje i u ovoj godini. Ove godine, kao i prošle, naši ljudi iz belog sveta u otadžbinu će poslati više novca nego što će država imati priliv od stranih investicija. Novac, koji u Srbiju stiže iz dijaspore je znatno veći od podataka koji se zvanično iznose jer postoji deo koji se ne registruje i ne prikazuje kao priliv pošto stiže autobusima ili ga dijasporci sami donose u otadžbinu. Zbog toga se i ne zna koliko tačno novca svake godine stigne iz dijaspore, ali je nesporno da je cifra znatno veća od one koju NBS objavljuje.

Samo prošle godine ukupan iznos deviza koje su naši ljudi slali svojima u Srbiju, kao i penzija i invalidnina povratnika iz inostranstva, premašio je 2,8 mlrd EUR, dok su strane direktne investicije iznosile 2,12 mlrd EUR. Dakle, doznake su i lane premašile iznos stranih direktnih investicija.

Centar za dijasporu Privedne komore Srbije analizirao je prošle godine doznake iz dijaspore pokušavajući da odgonetne gde završi novac naših državljana pošto stigne u Srbiju. Anketa koja je tom prilikom sprovedena je pokazala da dijaspora u 75% slučajeva koristi neformalne kanale za transfer novca u Srbiju . U analizi se konstatuje da su doznake iz inostranstva veoma važne jer imaju veći značaj od priliva privatnog kapitala. Za razliku od privatnog kapitala doznake ne stvaraju obaveze za servisiranje duga ili druge obaveze. Prema podacima Svetske banke, od 2007. do 2014. godine u Srbiju su ušle doznake u vrednosti od više od 31 mlrd USD, što premašuje priliv stranih direktnih investicija koje su u tom periodu iznosile 21 mlrd USD. U istom istraživanju, Srbija je rangirana na petom mestu od 155 zemalja prema visini primljenih doznaka.

Ono što predstavlja veliki problem, na koji je ukazano u analizi Centra za dijasporu PKS, jeste što su doznake iz dijaspore više socijalni nego finansijski instrumenti. Naime, od njih državljani Srbije kao primaoci preživljavaju i troše na svakodnevni život, a veoma mali procenat dobijenih deviza koristi se započinjanje biznisa i to većinom kroz mala preduzeća. Odgovor na pitanje kako doznake iz dijaspore u što većem procentu iskoristiti za privredni razvoj države ostalo je i dalje otvoreno i nerešeno. Centar za dijasporu ocenjuje da država treba da promoviše prenos novca preko najjeftinijeg formalnog kanala, ali i da sve opštine ponude logističku i infrastrukturnu podršku našim državljanima u inostranstvu. Podseća se i da se već nekoliko godina priča o razvojnoj banci dijaspore, ali i da je sve ostalo na tome.

Stručnjaci tvrde da će priliv doznaka iz inostranstva, kako legalnim tako i ilegalnim tokovima, rasti i narednih godina, ali će se istovremeno povećavati i broj emigranata iz Srbije, pa je zbog toga i te kako važno da država što pre napravi plan za dijasporu. Sve dok konkretne ponude dijaspori ne bude, novac koji svake godine stiže u Srbiju uglavnom će se trošiti na hranu, odeću, obuću i plaćanje računa, a u malom procentu za investicije koje su nam i te kako potrebne.

Zavičajni investitori

Prema rezultatima do kojih je došao centar za dijasporu PKS, 90% ukupnih investicija dijaspore usmereno je u rodno mesto ili region. To je značajno za Srbiju jer mnogi investitori potiču iz istočne i južne Srbije, koje su inače nerazvijene i gde je svaka investicija vidljiva i dobro došla. Pogotovo se favorizuju mala i srednja preduzeća, koja su dobar potencijal za razvoj svake ekonomije i industrijske grane.