Spor stručnjaka i Grada Beograda zbog izgradnje mosta preko Ade Ciganlije

Savez građevinskih inženjera Srbije, Društvo konstruktera Srbije, Društvo arhitekata i profesori Građevinskog fakulteta oštro su kritikovali plan izgradnje pilonskog mosta na špicu Ade Ciganlije, nazvavši ovaj projekat grandioznim i megalomanskim eksperimentom koji će poreske obveznike koštati koliko dva standardna mosta.

Stručnjaci su upozorili i na mogućnost rušenja konstrukcije. Prema rečima profesora Građevinskog fakulteta Branislava Đorđevića, "tako ranjiv most ne postoji na planeti Zemlji".
- Taj most će na najspektakularniji način moći da sruši samo jedan čovek kamionom punim eksploziva koji će parkirati pored pilona (stub koji nosi most). Ako se sruši pilon ,pada ceo most, što će ovu građevinu učiniti savršenom metom za teroriste. Čak bi i saobraćajna nesreća u kojoj bi bilo oštećeno nekoliko sajli izbacila ceo most iz upotrebe, i to više meseci - tvrdi Đorđević i dodaje da bi Brankov most, na primer, bio samo oštećen ako bi neko postavio eksploziv na jednom mestu, a da se ne bi srušio.

Milan Đoković, predstavnik Saveza građevinskih inženjera, podvukao je da su uslovi konkursa za ovaj most, na kom je pobedila firma "Ponting" iz Slovenije, dozvoljavali jedino rešenja sa pilonom, "što je neprihvatljivo za ovu lokaciju i čime se ukida mogućnost izbora".

- To je neracionalna konstrukcija sa pilonom visokim 200 metara, kao novi avalski toranj ili dve "Beograđanke". Niko ne zna koliko će koštati tolika građevina, ali će troškovi verovatno premašiti 100 miliona evra. Drugačiji most sa stubovima u vodi mnogo bi više odgovarao Beogradu i ne bi bio skuplji od 45 miliona evra - ističe Đoković, koji odlučno demantuje tvrdnje Đorđa Bobića, gradskog arhitekte, da se u Savu ne mogu postavljati stubovi zbog protoka vode. On predlaže da Gradska vlada odobri bar još dva različita konstruktorska rešenja koja bi konkurisala pilonskom mostu kako bi se dobio najprihvatljiviji idejni projekat.

Petar Arsić, predsednik Društva arhitekata Srbije, ocenio je da "ovakvi eksperimenti ne mogu da prođu ni u jednoj svetskoj metropoli, te da se u sliku Beograda savršeno uklapaju niski urbani mostovi, a ne "megalomanski projekti sa tri puta većim pilonima nego na Pančevačkom mostu, koje građani skupo plaćaju".
Osim primedbi na veličinu, izgled, konstrukciju, cenu i bezbednost mosta, stručnjaci negoduju i zbog odabrane lokacije koja "nije bila po GUP-u i koja ne vodi nigde".

- Odlučili su da naprave most, a kako će se povezati nije određeno. Planiraju da izgrade unutrašnji magistralni poluprsten, koji će koštati milijardu evra i biti dugačak 17 kilometara, a prema studiji opravdanosti, biće koristan samo deset godina posle čega ćemo opet imati saobraćajni haos. Toliki vek upotrebljivosti ovog mosta je kao da popijete aspirin. Ali, aspirin od 200 miliona evra je mnogo skup - slikovito objašnjava profesor Mihajlo Miletin.

On na kraju dodaje da bi za mnogo manje novca moglo da se napravi trajno saobraćajno rešenje kada bi se Beograd povezao mostom preko Dunava kod Zemuna, odnosno kada bi se napravio dvospratni most (sa metroom) sličan Brankovom, na lokaciji kod Nemanjine ulice, čime se ne bi 17 kilometara išlo oko grada, već direktno u centar.

Jedan od prvih koraka u projektovanju mosta je i studija Procena uticaja mosta na životnu sredinu na Adi.

Prema studiji, najveća opasnost preti podzemnim vodama pošto se, zbog strukture zemljišta, zagađenje brzo prenosi u njih sa površine. Imajući u vidu da most prolazi užom zonom sanitarne zaštite podzemnih voda i da se na Adi nalaze alternativni izvori pijaće vode (arterski bunari), postoji opasnost od trajnog gubitka ovih izvora ukoliko zagađenje prodre u njih.
Pored opasnosti po ljude, za izgradnju mosta su vezani i rizici po živi svet i prirodna dobra. Područje Ade Ciganlije naseljava veliki broj ptica koje žive uz vodu. Među njima su i retke i ugrožene vrste, kao što su crnogrli i riđogrli morski gnjurac, mali gnjurac, mali vranac, gak i mala bela čaplja. Na ovom području zimuje i veliki broj ptica močvarica.