Usvojen Predlog carinskog zakona - Evo za koje postupke su predviđena pojednostavljenja

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da Predlog carinskog zakona, koji je usvojen na današnjoj sednici Vlade Srbije, predviđa brojna pojednostavljenja carinskih postupaka i da je većim delom usklađen sa propisima Evropske unije, što je još jedan korak napred na evropskom putu Srbije.

Mali je rekao, kako je saopštio njegov kabinet, da se tim zakonskim rešenjem predviđa da će se komunikacija između carine i privatnog sektora obavljati elektronskim putem.

On je objasnio da će se carinske deklaracije podnositi elektronski, a za primenu tih zakonskih odredbi potrebno je razviti nove i nadograditi postojeće IT sisteme, što zahteva izvesno vreme, kao i da je u EU planirano da to bude najkasnije do kraja 2020. godine.

Predlogom zakona se, dodao je Mali, uvode nova carinska pojednostavljenja, kao što je centralizovano carinjenje i samoprocena, dok se kod postojećih pojednostavljenja u većoj meri predviđa korišćenje podataka iz poslovnih knjiga privrednih subjekata.

- U odnosu na sada važeći Carinski zakon, prvi put se odredbe koje se odnose na carinski dug nalaze u početnim poglavljima, što ukazuje na izuzetnu važnost finansijskog aspekta u postupku primene carinskih propisa. Takođe, novina je da se uvodi nova podela carinskih postupaka na: stavljanje robe u slobodan promet, posebni postupci i izvoz - rekao je ministar dodajući da je ustanovljeno obavezno obezbeđenje za većinu carinskih postupaka.

Prema rečima Malog, Predlogom carinskog zakona je predviđeno i da smeštaj robe u slobodne zone postaje poseban carinski postupak - postupak slobodne zone.

Ministar je naveo i da se ukidaju carinski postupci prerade pod carinskim nadzorom i aktivno oplemenjivanje u sistemu povraćaja, kao i da se osnažuje institut ovlašćenog privrednog subjekta.

- Aktivno oplemenjivanje može se odobriti bez obaveze da se roba ponovo izveze - rekao je Mali.

Jedna od novina je, kako je dodao, da je rok u kojem roba može da bude u privremenom smeštaju povećan sa 20 na 90 dana, a propisan je i ukupan rok od 10 godina u kojem roba može ostati u postupku privremenog uvoza.