Od 17. decembra niže međubankarske naknade u Srbiji

(Foto: Pressmaster/shutterstock.com)

(Ilustracija) Od 17. avgusta, građanima koji otvore tekući račun banke će kao osnovnu karticu besplatno izdavati domaću Dinu, a osim nje, ali isključivo na zahtev klijenta, moći će da dobiju i ostale kartice internacionalnih kartičnih sistema, kao dopunske. Novine od decembra očekuju i male trgovce kojima će banke morati da dostavljaju detaljne izvode o troškovima koji se odnose na bezgotovinske transakcije, POS terminale...

Osim toga, sve osnovne kartice koje ističu posle 17. avgusta moraće da budu zamenjene domaćom Dinom, s tim da ukoliko je reč o internacionalnim (Visa, Mastercard...) one će moći da budu obnovljene, ali na zahtev klijenta, a ne voljom banke, i to kao dodatne. Na taj način, kako je predviđeno Zakonom o međubankarskim naknadama, obezbediće se da Narodna banka Srbije uređuje, kontroliše i unapređuje nesmetano funkcionisanje platnog prometa u zemlji.

Samo 3% transakcija karticama u inostranstvu

U Srbiji se čak 97% ukupnih transakcija karticama obavlja za plaćanja u zemlji, dok samo 3% u inostranstvu. Međutim, za čak 87% tih transakcija celokupna obrada obavlja se u platnim sistemima van naše države, a da naše nadležne institucije nemaju nikakav uvid u njihov rad. To će se promeniti stupanjem na snagu Zakona o međubankarskim naknadama, kojim će se smanjiti međubankarske naknade, i masovnijim korišćenjem domaće Dina kartice, za koju se obrada, notiranje i poravnanje svih transakcija obavlja u platnom sistemu u zemlji. Očekivanja su i da će mali trgovci, zanatlije, biti u boljem položaju nego što je slučaj sad i da će krenuti masovnije da omogućavaju potrošačima upotrebu kartica.

Visoki troškovi za male trgovce i zanatlije

Do sada mali trgovci i zanatlije najčešće nisu prihvatali kartična plaćanja i nemaju POS terminale zbog visokih troškova prihvatanja platnih kartica na njihovim prodajnim mestima. Naime, banka koja postavlja POS terminal za prijem kartica kod trgovca plaća međubankarsku naknadu banci koja je izdala karticu potrošaču. Ovu naknadu pak, banka prihvatilac prevaljuje na trgovca, preko trgovačke naknade. Iznos trgovačke naknade zavisi od pregovaračke moći trgovca, pa se u praksi dešava da veliki trgovinski lanci dobijaju povoljnije ponude banaka od malih.

U našoj zemlji međubankarske naknade značajno su više od onih koje su bile u Evropskoj uniji pre zakonskog ograničavanja. Od 17 . decembra, u periodu od šest meseci, umesto 1,1%, pa i do 2%, naknade će biti smanjene i naplaćivaće se maksimalno od 0,5% za debitne i 0,6% za kreditne kartice. Od 17. juna 2019. međubankarske naknade u Srbiji biće na evropskom nivou, odnosno biće ograničene na 0,2% kod transakcija debitnom karticom, odnosno 0,3% u slučaju plaćanja kreditnom karticom.

A kako to sada funkcioniše u praksi?

Kada potrošač koristi platnu karticu za plaćanje trgovac ne dobija pun novčani iznos za prodatu robu i usluge, već iznos umanjen za trgovačku naknadu. Za prosečnu sumu od 1.800 dinara, koliko iznose plaćanja karticama to je 2,16 dinara za domaću Dinu, 8,2 dinara za Visu i 12 dinara za Mastercard.