Na području Vojvodine 121 zaštićeno dobro - Za razvoj ekoturizma potrebna ulaganja u infrastrukturu

Na nedavnom sastanku Odbora za turizam i ugostiteljstvo pri Privrednoj komori Vojvodine čuo se podatak da na području pokrajine postoji čak 121 zaštićeno prirodno dobro (nacionalni park, specijalni rezervat prirode, park prirode…) i da je zahvaljujući tom bogatstvu Panonska nizija idealno područje za ekoturizam.

Šef katedre za geografiju pri Prirodno matematičkom fakultetu u Novom Sadu Vladimir Stojanović kaže da taj podatak ne treba uzimati kao potpuno relevantan, ali da prirodu Vojvodine, pored dobro poznatih planina – Fruške gore i Vršačkih planina, čine i brojni ritovi i plavne ravnice velikih reka, peščare, slatine, lesne doline malih reka na severu Bačke, zatim brojni rukavci, bare i jezera.

- Zaštićeni predeli Vojvodine potiru stereotip o pokrajini kao monotonoj ravnici - kaže prof. dr Stojanović i naglašava, da ovi prostori pokazuju koliko je ona, ako to želimo da primetimo, raznovrsna, premda je više od 80% teritorije Vojvodine namenjeno poljoprivredi. "Tako da jedan značajno manji procenat predstavlja njene izvorne prirodne i kombinovane prirodno-kulturne predele, koji su od značaja za očuvanje njenog biodiverziteta i autohtonih područja", naglašava Stojanović.

Kako dodaje, to je u grupi svih resursa nešto najvrednije što Vojvodina ima i zato je važno da taj resurs koristimo promišljeno i po principima održivog razvoja, a tu je onda i turizam kao jedan vid takvog korišćenja, veoma specifičan u poređenju s drugim oblicima.

Ekoturizam se, kaže, posmatra kao "sredstvo" za zaštitu prirode, kao delatnost koja podiže ekološku svest, ali isto tako pomaže i lokalnom stanovništvu u rešavanju njihovih socio-kulturnih i ekonomskih problema.

Važna animacija u eko posetama

- Kao i svaki drugi oblik turizma i ekoturizam zahteva određenu infrastrukturu. Ona ne mora biti toliko skupa i zahtevna, ali je neophodna – navodi Stojanović.

Na primer, već sada su u ponudi zastupljene brojne edukativno-turističke staze, duž kojih su postavljene interpretativne table. Veoma je važno da animiramo, na primer, stanovnike Novog Sada da provedu slobodno vreme u Parku prirode Jegrička, da plate neke usluge koje je upravljač ovog zaštićenog dobra organizovao. Korist je tako obostrana, upravljač može imati podršku za svoje aktivnosti u zaštiti prirode i zaradu, a posetioci kvalitetno provedeno vreme.

Pre nekoliko godina Gornje Podunavlje i Fruška gora su, kao prva zaštićena područja u Srbiji, dobili Evropsku povelju održivog turizma koju dodeljuje Europark federacija. Ovo bi trebalo da bude dobar primer i drugim zaštićenim područjima u ispunjavanju standarda održivog turizma. Najzad, kao vid ekološko-turističke sertifikacije povelja promoviše održivi turizam ovih zaštićenih područja. Dalje, prošle godine je proglašen Rezervat biosfere Bačko Podunavlje, kao prvi takav rezervat u Vojvodini i drugi u celoj Srbiji.

Širom sveta, navodi Stojanović, rezervati biosfere su značajne destinacije turizma, pa tako i ekoturizma.

- Tu šansu ne smemo propustiti. Važno je da istaknemo da reč rezervat u ovom slučaju ne treba ima bilo kakvu negativnu konotaciju u smislu restriktivnih mera po pitanju korišćenja resursa ne njegovom području. Čak naprotiv, radi se o inicijativi da se resursi održivo koriste, da su u saglasnosti s kapacitetima životne sredine. Za to je obrazovanje bitno, jer ne treba zaboraviti da su zaštićena područja "učionice pod vedrim nebom" idealne za časove geografije, biologije i ekologije - objašnjava Stojanović.

Kako dalje kaže, treba popularizovati ove prostore.

- Neke važne aktivnosti su već prisutne na tom polju. Na primer, trenutno su aktuelne aktivnosti pisanja popularnih monografija o Parku prirode Jegrička, a takođe i o Rezervatu biosfere Bačko Podunavlje. I drago mi je što mogu da istaknem da smo moje kolege i ja, sa Katedre za geokologiju, uključeni u ove projekate - naglašava Stojanović.