Profesija lobista - nedavno osnovano Društvo lobista priprema zakon koji će regulisati ovu oblast

(Ana Bovan)

Lobiranje bi i u Srbiji moglo narednih godina da postane legalan posao. Nedavno je osnovano Društvo lobista, koje će do jeseni završiti nacrt zakona koji treba da reguliše ovu oblast. Ako on bude usvojen, imaćemo zvanične lobističke agencije, registre sa podacima za koga rade i koliko su plaćeni.

To bi uslovilo da se u mnogim slučajevijma "voda razbistri", pa bi tako, primera radi, u trenutku usvajanja zakona koji odgovara jednoj interesnoj grupi, bilo javno objavljeno ko je "pogurao" stvari i za koliko novca.

- Lobiranje je deo demokratskog procesa u svakom društvu. Njime zastupamo legitimne interese pred zakonodavnim i izvršnim organima, kao i u inostranstvu. A cilj mu je da korupciju svede na minimum - kaže predsednica Društva Ana Bovan, u razgovoru za "Novosti".

- Evropska unija ima 28.000 činovnika i 20.000 lobista. Nijedan zakon ili uredba ne donesu se bez uticaja interesnih grupa.

Evropske zemlje imaju zakone o lobiranju.

U regionu to još nije praksa, a Hrvatska je prva dobila Društvo lobista, na čijem čelu je Mate Granić, nekadašnji šef spoljnih poslova ove zemlje.

- Nije posao lobiste samo ono što na Zapadu zovu GRV (golf-ručak-večera), već ozbiljno analitičko i strateško planiranje - objašnjava Ana Bovan.

- Slučaj se detaljno analizira, konsultuju se stručnjaci iz različitih oblasti i onda ciljano počinje lobiranje. Lobista mora da proceni i situaciju i ljude.

Nekada je dobro krenuti sa uticajima od "glave", od, recimo, ministra, a drugi put baš suprotno. Sve zavisi od slučaja. Lobisti su najčešće pravnici, a osim advokatskih kancelarija, ovim poslom se bave i konsultantske kuće i stručnjaci za strateški marketing.
Srbija će, smatra ona, mnogo dobiti zakonom koji priprema društvo na čijem je čelu.

Ono što već uveliko možemo da radimo jeste lobiranje u inostranstvu - pre svega zastupanje srpskih interesa u Briselu.

Tamo države iz okruženja imaju mnogo više agitatora. Čitave armije lobista zagovaraju njihove nacionalne interese. A u unutrašnjoj politici, lobiranje će, smatra ona, značajno smanjiti podmićivanje.

Mnogi slučajevi pokazuju da u Srbiji korupcija cveta. A lobiranje bi trebalo upravo da smanji podmićivanje i privredni kriminal.

- Korupcije, istina, ima i u drugim zemljama, ni lobiranje je ne može sasvim iskoreniti.
Ali, ona će biti mnogo manja kada se uticaji na zakonodavce i izvršnu vlast uvedu u legalne tokove - zaključuje Ana Bovan.

ZABRANE

Lobiranje je strogo zabranjeno državnim službenicima, zbog direktnog sukoba interesa, a nije dozvoljeno ni onima koji su pre manje od dve godine otišli iz državne službe.

VELIKI HONORARI

U Evropi se tri milijarde evra godišnje troši na lobiranje - kaže sagovornica Novosti. - Budžeti za jedan posao, zavisno od toga koga zastupate i u kom slučaju, mogu da budu od 10.000 do nekoliko miliona evra. Najveći honorari su za poslove koji se tiču čitavih kartela, poput farmaceutske ili naftne industrije.

(Napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Novosti" od 9.2.2009.)