Vojna industrija Srbije preporođena - za 5 godina proizveden novi avion, novo samohodno artiljerijsko oruđe i novo oklopno borbeno vozilo

U vreme kada se privreda Srbije suočava sa svetskom ekonomskom krizom i kada je politika očuvanja dogovorenih poslova, a samim tim i očuvanja radnih mesta, zapravo, uslov kakvog-takvog socijalnog mira, vojna industrija Srbije beleži velike uspehe. U stvari, ona bi mogla da bude taj tehnički i tehnološki zamajac koji bi zemlju povukao napred, nešto kao svojevremeno francuski program "Eureka", koji je celokupnu francusku privredu podigao na mnogo viši nivo i izvukao zemlju iz tadašnje recesije.

Deset godina posle napada NATO-a na Jugoslaviju, "vojna industrija Srbije pravi je feniks", konstatuju ovih dana mnogi svetski vojni listovi i stručne publikacije koje su preplavljene fotografijama novog srpskog borbenog oklopnog vozila "Lazar", samohodnog artiljerijskog sistema "Nora-B/52" i školskog klipnog aviona "Lasta-95". Neki listovi podsećaju, većina ipak prećutkuje, da je 1999. godine za vreme agresije NATO-a na Jugoslaviju vojna industrija Srbije bila teško bombardovana i oštećena, da su neke fabrike poput pančevačke "Utve" bile bombardovane već prve noći, da su sve fabrike vojne industrije, osim tri, doživele i preživele žestoke vazdušne napade.

Fabrika "Prva petoletka" u Trsteniku nije gađana jer je verovatno imala prethodno već sklopljene ugovore sa nekim zapadnim firmama, "Prva iskra" u Bariču nije gađana jer bi to bi bila ekološka katastrofa za ceo Balkan, a fabrika municije "Prvi partizan" u Užicu svoje glavne pogone ima duboko ispod zemlje, pa joj NATO bombe i rakete ionako ne bi mogle ništa. Svi ostali su teško oštećeni, posebno fabrike "Krušik" u Valjevu i "Sloboda" u Čačku koje su na prethodnim tenderima za izvoz u Južnu Ameriku pobedile neke zapadne kompanije. Pa su onda godinu dana kasnije iznad "Krušika" i "Slobode" došli američki F-16 da raketama pokažu šta je to Monroova doktrina: "Amerika Amerikancima" .

Dakle, posle deset mučnih godina, uz ogromno naprezanje zaposlenih u svim tim fabrikama vojne industrije i uz pomoć Vlade Srbije, proizvodnja je potpuno obnovljena, osvojeni su novi proizvodi i nova tržišta, izvoz raste. U svemu tome, kompanija "Jugoimport SDPR" postala je integrator srpske odbrambene industrije, ali ta kompanija od 2007. ima dozvolu i za proizvodnju naoružanja i vojne opreme, gde ulaže sopstveno znanje i sredstva pa je u toku realizacija sledećih sistema: samohodno artiljerijsko oruđe "Nora-B/52", modernizovana haubica od 105 mm, minobacač od 60 mm, municija kalibra 105 mm povećanog dometa, municija kalibra 155 mm ERFB/BB, bacač granata BGJ 40, minobacački balistički računar KIS M07/M07-G, školski klipni avion "Lasta-95", borbeno oklopno vozilo "Lazar", prsluk zaštitni balistički i prsluk taktički, višenamenski raketni sistem velikog dometa "Alas"...

Može se slobodno reći da je "Jugoimport SDPR" preporodio srpsku vojnu industriju, i da je nastavio razvoj domaćih vojnih projekata čak i u vreme kada su neki političari zagovarali isključivo uvoz naoružanja i vojne opreme iz inostranstva. Otuda ovih dana i pohvale "Jugoimportu SDPR" u inostranoj vojnoj štampi, a vozilo "Lazar" na svim je sajtovima kuće "Džejns".

Kakav je izvozni devizni efekat srpske vojne industrije? Osim posla sa Irakom, vrednog oko 235 miliona dolara, u izgledu je i novi veliki posao oko prodaje borbenog oklopnog vozila "Lazar" Iraku. U okviru prvog posla Irak je već kupio 20 školskih aviona "Lasta-95", diskretno najavljujući da bi taj broj mogao biti i veći. Irak kupuje i nove srpske minobacače i municiju, a budući da je bivša SFRJ gradila i pogone za proizvodnju i remont iračke artiljerije, to su oni naše "stare mušterije".

Osim toga, upravo je artiljerija brend srpske vojne industrije, što dokazuje i izvoz samohodnog artiljerijskog sistema "Nora-B/52" u Mjanmar, a sada i u jednu afričku zemlju. Dobiti posao u Africi prodajom dalekometnog samohodnog artiljerijskog oruđa, u konkurenciji sa vojnom industrijom Francuske, Izraela, Švedske i posebno Južnoafričke Republike, koja inače pravi najbolje topove u svetu, to je zaista uspeh vredan svakog čestitanja.

Jedno vreme mislilo se da je naša jedina izvozna šansa zdrava hrana. Ajvar, rakija i tome slično. Srećom, bilo je i onih koji su forsirali oporavak vojne industrije. I u tome uspeli.

(Napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" 9.2.2009.)