Miroslav Bolorin iz Petrovaradina, prvi u Srbiji, osnovao firmu za prevoz osoba sa invaliditetom i posebnim potrebama

Od pre godinu dana građani sa posebnim potrebama u Novom Sadu i prigradskim mestima imaju mogućnost da koriste prevoz specijalnim vozilima. Kad god im je neophodno, mogu računati na pomoć "Handycab", firme od dragocenog značaja koju je otvorio Miroslav Bolorin koji živi u Petrovaradinu.

Bolorin je svojevremeno konkurisao za "start-up" kredit kod Republičkog fonda za razvoj i dobio 1,2 miliona dinara za kupovinu i osposobljavanje vozila. On je i vlasnik i jedini stalno zaposleni radnik "Handycab", a pomažu mu dvojica volontera. Kaže da je na početku morao da angažuje i sopstvena sredstva, ali kredit je, ipak, bio presudan u finansiranju.

– Mi smo prvi započeli ovako nešto, a najteže je biti prvi u nečemu. Ipak, postepeno se uhodavamo. Ideju da se bavim ovim poslom dobio sam radeći prethodno šest godina u Kliničkom centru Vojvodine. Nagledao sam se pacijenata koji su na prevoz sanitetskim vozilom čekali i po četiri-pet časova dok se zimi smrzavaju, a leti pate zbog vrućina – kaže za "Politiku" Miroslav Bolorin.

Sagovornik "Politike", i pored niza problema, za sada je zadovoljan poslom kojim se bavi. Možda i zato što, kako kaže, ovaj poduhvat nije počeo da bi za kratko vreme obezbedio sebi veliki profit, već da bi se u dužem periodu posvetio "biznisu sa humanim licem" i pomogao ljudima na koje često svi zaborave.

Na pitanje da li mu to obezbeđuje egzistenciju, Bolorin kaže: "Zarada je dovoljna da podmiri najosnovnije potrebe, a s obzirom da veći deo dana radim, nemam ni vremena da razmišljam o nekim posebnim prilikama za trošenje para".

"Handycab" od početka radi sa dva vozila. Manji auto služi za gradske i pojedinačne vožnje uz jednog pratioca, a veći je prilagođen za tri ili četiri osobe u kolicima sa pratiocima. Moguće su i drugačije kombinacije, zavisno od potrebe. Recimo, više puta do sada firma je angažovana za putovanja u inostranstvo.

S obzirom na specifičnu i kod nas vrlo retku delatnost kojom se bavi, zanimljivo je čuti kakve ga prepreke sputavaju u ovom zahtevnom poslu.

– Dva problema su najizraženija – kaže Bolorin.

– Najpre, mnogi kojima je potrebna ovakva pomoć ne znaju ni da postojimo, a kamoli kako da ostvarimo kontakt. Mi smo izuzetno zahvalni medijima koji pišu ili govore o našoj misiji.

Drugi problem s kojim se firma suočava je sistemskog karaktera. Država, recimo, ima isti poreski tretman prema ovoj delatnosti kao i prema nekome ko ima butik sa najskupljom robom.

– Prošlog meseca smo, recimo, registrovali veće vozilo, a samo taksu su nam naplatili 41.000 dinara. Nema nikakvih olakšica. I putarinu i parkiranje plaćamo kao i svi ostali – kaže vlasnik "Handycab".

I pored toga, on nije obeshrabren. Ove godine će ponovo konkurisati kod Fonda za razvoj kako bi kupio još jedno vozilo, prilagođeno najtežim bolesnicima koji i u vožnji moraju da leže.

(Napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 7. februara 2009.)