Više hiljada pčela uginulo širom Srema - Odgovoran nelegalni insekticid za tretman suncokreta?

Više hiljada pčela uginulo je na njivama suncokreta širom Srema, a uzrok nije poznat. Sumnja je pala na opasni insekticid kojim je suncokret najverovatnije tretiran, ali niko od pčelara ovaj slučaj nije prijavio nadležnim institucijama, pa ni fitosanitarnoj inspekciji, koja bi trebalo sve da ispita. Kao razlog neprijavljivanja, pčelari navode da to ne žele da urade, jer kako su obavešteni, samo bi snosili troškove analiza.

- To je jedini razlog zašto se nismo odlučili na to - napomenuo je Milenko Dimitrijević, pčelar kojem je pet košnica totalno uništeno.

- Malo li je što smo ovako u gubitku, a sad još i da plaćamo rezultate analize. Kontejner sa 28 košnica dovezao sam kada je njiva sa suncokretom bila otvorena negde oko 30%, već kada se otvorila na 80% pčele su počele masovno da stradaju. Pet košnica mi je totalno uništeno, a po ostalim društva su mi se prepolovila - rekao je Dimitrijević.

Pčelari, kažu, danima pokušavaju da otkriju uzrok ovog uginuća, ali bez stručne analize mogu samo da nagađaju. I u Savezu pčelarskih organizacija Srbije ističu da im niko nije prijavio uginuće pčela na suncokretu, iako oni imaju poseban odbor za zaštitu pčela od otrova.

- Niko nam nije prijavio trovanje na suncokretu, iako na ovoj biljci ima svake godine veliki broj uginuća - govori Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza.

- Mi smo upozorili pčelare da na tržištu ima ilegalnog pesticida i da se raspitaju kod vlasnika njiva da li su time tretirali seme ili ne, ako uopšte ovi žele da im kažu. To bi trebalo da nadzire fitosanitarna inspekcija. Zapravo, mi očekujemo veće trovanje tokom zime i proleća, ali apelujemo da se svi slučajevi prijave, kako bismo mogli tačno da znamo o čemu se radi. Jer, kad inspekcija uzme uzorak i ukoliko se utvrdi da je bilo trovanja, naročito na suncokretu gde su analize najjeftinije jer se zna na šta se kontroliše, čitavu štetu treba da nadoknadi onaj čiji je suncokret. Svakako, bez prijave ništa ne može da se učini - objasnio je Živadinović.

Prema njegovim rečima, zna se da se u Srbiju uvoze velike količine nelegalnih neonikotinoida iz Ukrajine i Turske, pa se na crnom tržištu prodaje poljoprivrednicima. Seme suncokreta obično je tretirano drugim neonikotinoidima koji ne ubijaju pčele, ali zbog nižih cena i pogrešnog uverenja da su sporni neonikotinoidi bolji za zaštitu semena, nesavesni poljoprivrednici sami tretiraju seme ogromnim dozama otrova.

- Fitosanitarna inspekcija samo treba inkognito da uđe u selo, i nakon razgovora sa ljudima saznaće ko u selu preprodaje "crne" pesticide - naglašava Živadinović i dodaje da "poljoprivrednici treba da shvate da bez pčela nema dovoljnih prinosa suncokreta i nema adekvatnog randmana ulja iz njega, ako nije oprašen pčelama".

Jedan od vremešnijih pčelara Marko Stanojević, koji se bezmalo 60 godina bavi pčelarstvom, misli da su pesticidi jedan od uzročnika uništavanja medonosnih insekata.

- Ovaj suncokret više ne liči na onu biljku iz ranijeg vremena - govori Stanojević, koji je hitno premestio 45 košnica kako bi spasao ostatak društva.

- Stabljika, sve je na njemu hibridno, da li je u pitanju seme ili nešto drugo, ne znam. Znam da postoji deset vrsta suncokreta koji se kod nas seju, ali na cvet od nekih od njih jednostavno pčele neće da idu - navodi on.

Istu muku sa ovim pčelarima deli i Pero Vojinović iz Stare Pazove, koji se uveliko pomirio sa ovogodišnjim gubitkom, a najviše u medu.

- Kada sam košnice premestio kod Krnjaševaca, primetio sam isto uginuće. I tu je posejan suncokret. Sad sam ih postavio kod jednog salaša, videću šta će biti - rekao je Vojinović i dodao da je i ranije bilo uginuća, ali da ovako masovno nije imao.

Zabranjeni preparati

Kako objašnjava Rodoljub Živadinović, Evropska unija je zabranila tretman semena suncokreta i kukuruza neonikotinoidima, jer postoji ozbiljna sumnja da ubijaju pčele. I Srbija je uvela tu zabranu. Utvrđeno je da otrov sa tretiranog smemena prolazi kroz biljku i ulazi pre svega u polen, pa pleče stradaju kad unesu dovoljno visoku dozu, što se najviše dešava zimi, jer zimska pčela živi duže i unese dosta polena do proleća.