(Pristop) Septembar 2005 - U Srbiji besplatno korišćenje prirodnih bogatstava ?

Prema istraživanju informativnog tima elektronskog nedeljnika Energyobserver.com Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ne zarađuje od domaćih i inostranih kompanija koje koriste njeno prirodno bogatstvo.

U tu grupu kompanija, koje su neplaćanjem naknade za korišćenje mineralnih sirovina ostvarivale ekstra profit, a na račun građana Srbije, spadaju EPS, NIS, RTB Bor, proizvođači mineralnih voda, kamenolomi, cementare, industrija građevinskih materijala i drugi. Šteta nastala neprimenjivanjem Uredbe o visini naknade za korišćenje mineralnih sirovina premašuje 3,8 milijardi dinara (45 miliona evra), za koliko su budžetski prihodi Srbije, u prethodne tri godine, bili umanjeni.

Srbija ne naplaćuje eksploataciju svojih prirodnih bogatstava zato što se Uredba o visini naknade za korišćenje mineralnih sirovina ne primenjuje već tri godine - koliko je prošlo od njenog donošenja.To brojnim privatnim i državnim kompanijama omogućava da, eksploatacijom mineralnih sirovina za koje nikome ne plaćaju naknadu, ostvaruju ekstraprofit.

Mineralne sirovine na koje se Uredba odnosi su, između ostalog, nafta i prirodni gas, ugalj za termoelektrane, ugalj za široku potrošnju, bakar, plemeniti metali, podzemne i geotermalne vode, glina, pesak, šljunak, kamen...

- Do danas nije naplaćen ni dinar naknade. Ministarstvo rudarstva i energetike navodi da je razlog neprimenjivanja Uredbe pravnog karaktera (zbog njene neusaglašenosti sa važećim Zakonom o rudarstvu) i odgovara da će to pitanje biti rešeno kada se usvoje izmene i dopune Zakona o rudarstvu. S obzirom na to da su izmene i dopune važećeg Zakona o rudarstvu na dugom štapu, besplatna eksploatacija prirodnih bogatstava Srbije će se očigledno nastaviti i u narednom periodu. Pravni stručnjaci smatraju da je problem mogao biti rešen sklapanjem posebnih ugovora o naplati naknade sa kompanijama koje eksploatišu mineralne sirovine i za čije je poslovanje i inače nadležno Ministarstvo rudarstva i energetike. Međutim, ova inicijativa je ostala bez odjeka, a država bez prihoda", objavljuje Enegyobserver.com.

I dok je sa jedne strane jasno ko gubi, na strani dobitnika lista je poduža. Pored domaćih javnih energetskih preduzeća, najveći dobitnici su i privatizovani kamenolomi, cementare, fabrike mineralne vode, industrija građevinskog materijala. Elektroprivreda Srbije je u protekle tri godine proizvela oko 98,5 miliona tona uglja, od čega 90 odsto uglja za termoelektrane po ceni od sedam evra po toni, a 10 odsto uglja za široku potrošnju po prosečnoj ceni od 20 evra po toni. Primenom stope od dva odsto na ugalj za termoelektrane i tri odsto na ugalj za široku potrošnju, dolazimo do zaključka da je EPS za protekle tri godine trebalo u budžet da uplati blizu 20 miliona evra, odnosno 1,7 milijardi dinara. Naftna industrija Srbije je za prethodne tri godine proizvela više od 2,2 miliona tona sirove nafte za čiju je eksploataciju trebalo uplatiti naknadu u iznosu od oko milijardu dinara, odnosno više od 15 miliona dolara.

Cementare u Beočinu, Kosjeriću i Novom Popovcu, koje su kupili francuski Lafarž, švajcarski Holcim i grčki Titan su za prethodne tri godine proizvele oko 6,3 miliona tona cementa, što nas dovodi do cifre od blizu 125 miliona dinara (1,5 miliona evra) koliko je tebalo uplatiti na ime nadoknade za korišćenje mineralnih sirovina. Za godišnje otkopavanje između šest i sedam miliona tona rude bakra, RTB Bor je na ime nadoknade trebalo da izdvaja u proseku 70 miliona dinara godišnje, dok bi za eksploataciju olovne i cinkane rude godišnja naknada iznosila oko 20 miliona dinara Ciglarska i keramičarska industrija, koja je mahom privatizovana, na ime korišćenja gline, trebalo je godišnje da izdvaja oko 40 miliona dinara. Deset punionica mineralne vode u Srbiji godišnje tržištu isporuči u proseku 300 miliona litara mineralne vode, a kako je stopa naknade prema Uredbi 1,5 odsto od tržišne cene, dolazimo do iznosa od 90 miliona dinara godišnje. Energyobserver.com

Sa druge strane, Ministarstvo rudarstva i energetike demantuje tvrdnje da se za korišćenje prirodnih bogatstava ne naplaćuje nadoknada.

- Zakon o plaćanju i usmeravanju sredstava naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa u proizvodnji električne energije, nafte i gasa još uvek je na snazi a iznos naknade se utvrđuje godišnje. Svi rudnici uglja i proizvođači nafte i gasa redovno izmiruju svoje obaveze proistekle iz Zakona ali ne možemo reći koliko se od svakog preduzeća godišnje ubere jer je to poslovna tajna baš kao i iznos poreza. Naplatu bi trebalo da kontrolišu Poreska uprava i Ministarstvo finansija", tvrde u republičkom Ministarstvu rudarstva i energetike demantujući tvrdnje objavljene na sajtu Energyobserver.

U Ministarstvu rudarstva i energetike takođe ističu da naknadu plaćaju i preduzeća koja se bave eksploatacijom voda. U ovom slučaju primenjuju se oredbe Zakona o vodama. Propisanu naknadu plaćaju i cementare na osnovu ugovora koji su sklopljeni direktno sa Vladom Srbije.

- Što se tiče rudnika metala, Veliki Krivelj, Cerovo, Jama, Bor, Majdanpek, Grot, Lece, Suva ruda, Veliki Majdan, oni se nalaze u veoma teškoj finansijskoj situaciji i trenutno se u njima odvija proces restrukturiranja ili stečaja, kako bi se pripremili za privatizaciju. Imajući to u vidu od njih se u ovom trenutku ne može naplatiti nikakva naknada. Jedini izuzetak je rudnik Rudnik koji je privatizovan ali radi bez profita jer se ogroman deo prihoda koristi za nova ulaganja", objašnjavaju u Ministarstvu rudarstva i energetike.

U ovom Ministarstvu kažu da bi iznos naknada za eksploataciju kamenoloma, iznosio oko 1,2 miliona evra godišnje, ali se ta naknada ne naplaćuje.

- U većini zemalja sveta ova naknada se ne naplaćuje. Obaveze preduzeća prema državi regulišu se fiskalnom politikom, tako da nije neophodno plaćanje posebne naknade. Samim tim država nije oštećena", tvrde u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Trenutno se uz pomoć eksperata Svetske banke vrše neophodne izmene i dopune aktuelnog Zakona o rudarstvu a u toku je i izrada podzakonskih akata. Da bi novi sistem naknada zaživeo, tvrde u Ministarstvu rudarstva i energetike, za rešavanje tehničkih problema potrebno je potrošiti oko dva miliona dolara a čitav proces treba realizovati do kraja godine.