(Biznis)Vaso Lekić, vlasnik firme "Foodland" - Za mesto u hipermarketu 10.000 EUR!

(Vaso Lekić)

U poslednje vreme veoma često se govori o izvozu kao jedinoj šansi da Srbija što uspešnije prevaziđe međunarodnu finansijsku krizu. Prema tim pretpostavkama, posebno bi dobro prošli izvoznici hrane, i to u finalnom obliku. Međutim, sa druge strane, nestabilna ekonomska situacija u Srbiji traje veoma dugo, tako da su u dobroj meri dovedene u pitanje izvozne šanse srpskog agrara.

Kao jedan od uspešnijih primera u praksi pokazala se kompanija"Foodland", koja se opet na svoj način "obračunava" sa krizom, istovremeno ostvarajući vrlo ambiciozne ciljeve u povećanju proizvodnje, broja zaposlenih, izvoznih količina...

Vaso Lekić, vlasnik ove kompanije, u intervjuu za Biznis kaže da je došlo vreme da država preuzme punu odgovornost za privredne subjekte i da da sve od sebe, kako bi se ukazala pomoć privrednicima koji, kako kaže, to i zaslužuju.

Da li je međunarodna finansijska kriza počela da utiče na poslovanje "Foodlanda"?

- Celokupna ekonomska situacija u zemlji i u inostranstvu sada nije najbolja za privredu. Imamo skupe bankarske kredite, na tržištu nema jeftinog ili realno vrednog kapitala, a i kad se konačno dođe do nekog kredita, kamate su neprimereno visoke. To naša privreda uglavnom ne može da izdrži.

Mislite da država može da pomogne?

- Konkretno, u našoj kompaniji, koja je sad u fazi razvoja i osvajanja novih tržišta, neophodne su konstantne investicije. Za ovu godinu planirali smo rast od 33% i to će biti nemoguće bez povoljnih kredita i naravno stabilnog kursa. S obzirom na činjenicu da je profitna stopa u prehrambenoj proizvodnji manja od pet odsto, nemoguće je da taj planirani rast crpimo iz sopstvenih sredstava. Kao ozbiljan privredni subjekat, "Foodland" očekuje podršku države i biće dobro ako se realizuju obećanja koja nam je država dala. Bilo bi nam veoma značajno da nam država pomogne i prilikom samog ulaska u velike lance u inostranstvu, jer ulasci u hipermarkete koštaju između pet i deset hiljada evra, pri čemu vam niko ne garantuje da ćete uspešno plasirati vašu robu, a novac je bespovratno uložen, ukoliko dođe do izlistavanja proizvoda.

Obični građani uglavnom ne razumeju insistiranje privrednika koje se odnosi na pomoć države?

- Morate da shvatite da mi obezbeđujemo pre svega radna mesta, plaćamo porez i od nas država, između ostalog, plaća rad svih zaposlenih u javnom sektoru. Kada država, kao što je to u poslednje vreme praksa na Zapadu, ulije kapital kao subvenciju, pomoć privredi kao samo jedan dinar, to će joj se brzo vratiti i to kao dva ili tri dinara. To će višestruko puniti budžet i dodatno obezbediti ekonomsku stabilnost, koja nam je preko potrebna. Osim toga, "Foodland" ulaže poseban napor kada je reč o razvoju nedovoljno razvijenih regija u Srbiji, kao što je na primer potkopaonički kraj. Napravili smo čitav lanac direktno i indirektno zaposlenih ljudi.

Koji je ključni problem u poslovanju u Srbiji danas?

- Politika je postavljena iznad ekonomije. To je ogroman problem. Budžet je rezultat političkih dogovora, a to zaista nema veze sa realnim potrebama privrede i građana. Nikom nije u interesu da se povećava javna potrošnja, a da se istovremeno pozitivnom sektoru, kao što je poljoprivredno-prehrambena industrija, oduzima novac iz budžeta. Mislim da je sramota da agraru, koji učestvuje u društvenom proizvodu i zapošljava najveći broj radno sposobnih ljudi, pripadne jedva tri odsto od ukupnog budžeta. Smatram da preraspodelu budžeta država treba da uradi tako da stimuliše privrednike, kako bi se uložena sredstva vratila.

Do sada ste funkcionisali pomoću kredita. Da li ste ikad pribegavali merama osiguranja, hedžinga, faktoringa...?

- Mi smo uglavnom koristili krosborder kredite. Oni su bili najisplativiji, jer su imali značajno niže kamate nego kad su u pitanju iste te banke ali sa sedištima u Srbiji. Osim toga, te banke su nam radile i osiguranje izvoza. Baš smo u poslednje vreme imali problem sa izvozom naših proizvoda u Rumuniju. Izvozna tražnja je vredela 100.000 evra, a rumunska firma je kolabirala. Kako smo osigurali tih 100.000 evra, od osiguranja bi trebalo da naplatimo 85.000 evra, ali ćemo zbog kursnih razlika dobiti samo 50.000 evra. I to je zaista strašno. Kad se ovakve stvari dešavaju, neminovno se topi esencijalni kapital firme.

Da li ste pokušali da se zaštitite od kursa i da na neki drugi način smanjite rizike izvoza?

- Faktoring je za nas uvek bio skup. Bilo da se radi u inostranstvu ili ovde, mesečne kamate su oko dva ili 2,5 odsto, što je u odnosu na krosborder kredite jako skupo. Zbog toga nam ova mogućnost nije bila interesantna, jer još čekamo momenat kada ćemo biti neto izvoznici. Mi za sada i uvozimo, i sav kapital koji dobijemo od izvoza raspoređujemo na uvozne tranše. Ipak, u poslednje vreme razmatramo mogućnosti hedžinga ili zaštite od promene kursa i visokih kamata. Primera radi, samo prošle godine smo na kamate dali oko 200.000 evra. Ove godine će se ta izdvajanja kretati oko 400.000 evra. To mnogo opterećuje poslovanje.

Ako Vlada realizuje mere podrške, da li ćete konkurisati za sredstva i u kom iznosu?

- Naravno da ćemo konkurisati, i to za što veći iznos. Da bismo ostvarili planove za ovu godinu, potrebno nam je oko 2,5 miliona evra za kratkoročna obrtna sredstva. Svaka finansijska injekcija je dobrodošla.

Znači li to da za sada niste uočili promene u potražnji vaših proizvoda, s obzirom na to da je sve slabija kupovna moć potrošača, kako ovde, tako i u inostranstvu?

- U kompanijskom cilju "Foodlanda" jasno je zacrtana poslovna politika, a to je proizvodnja i plasman visokokvalitetnih, zdravih i ekskluzivnih proizvoda. U skladu sa tim, naša osnovna briga su potrošači. Težimo da se prilagodimo svim zahtevima potrošača, kako na domaćem, tako i na inostranim tržištima. Potrošači prepoznaju kvalitet naših proizvoda, kao i ukus domaće kuhinje.

Na koje probleme u poslovanju ste nailazili?

- Najgore što može da se desi proizvođačima je da izgube kontinuitet u plasmanu. Kompanija "Foodland" se uspešno prilagođava potrebama tržišta, teži ka inovativnosti i održavanju kvaliteta, koji predstavlja imperativ u našem poslovanju.

Osim rasta proizvodnje i prometa, kakvi su vam planovi za 2009. godinu?

- Prošle godine "Foodland" je preradio 2.000 tona voća i povrća. Danas "Foodland" svoje proizvode uspešno plasira u 20 zemalja širom sveta. Dugoročni cilj je da prerađujemo sedam hiljada tona voća i povrća, a planovi za ovu godinu su oko 3.000 tona. Izvoz prošle godine vredeo je oko 1,5 miliona evra, a ove godine planiramo tri miliona evra. "Foodlandu" je izvoz jedan od prioriteta jer, osim što izvozimo gotov proizvod, koji je prethodno uposlio mnogo ljudi, mi izvozimo srpsku pamet. Naše visokokvalitetno voće i povrće, pripremljeno po tradicionalnim recepturama, upakovano u viskokvalitenu ambalažu, otkrivaju "posebnu priču".

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet sa sajta www.biznisnovine.com)