Dvesta tona kukuruza izlazi iz "Ipoka" - oporavlja se najveća skrobara na Balkanu

Industrija prerađevina od kukuruza "Ipok" u Zrenjaninu dobila je nagradu "Miša Atanasijević" kao najbolji izvoznik u srednjobanatskom regionu u 2008. godini. Vest da je najvećoj skrobari na Balkanu uručeno priznanje koje dodeljuju novosadski "Media Invent" i Fakultet tehničkih nauka, takođe u Novog Sada, u saradnji sa privrednim komorama Srbije i Vojvodine, ulila je nadu da se fabrika, posle višegodišnje agonije, našla na putu oporavka.

Generalni direktor "Ipoka" Nenad Bošković očekuje da će preduzeće za nekoliko meseci izađi iz stečaja, uvedenog pre tri godine, odnosno da će do leta u potpunosti ispuniti plan reorganizacije. Zrenjaninska skrobara počela je da posrće odmah po uvođenju sankcija tadašnjoj Jugoslaviji, a pre pokrenutog stečaja aprila 2006, nije radila u kontinuitetu skoro sedam godina. Kada su najveći poverioci, grupisani u ovdašnjem preduzeću "Banatseme", predložili plan reorganizacije, dugovi su bili veći za 300 miliona dinara od vrednosti same fabrike.

Sa planom reorganizacije startovalo se 4. jula 2007. godine, kada je "zamrznut" stečaj i na njemu je angažovano oko 260 radnika, skoro dvostruko manje nego pre uvođenja stečajnog postupka. Jedan od uslova u planu reorganizacije, koji su postavili većinski poverioci i sud, bio je da se ponište akcije, jer su one postale bezvredni papiri, te da akcionarsko društvo pređe u društvo sa ograničenom odgovornošću. Uz to, jedan deo potraživanja konvertovan je u udele, pa je posle toga "Banatseme" postalo vlasnik 70% udela, dakle većinski gazda "Ipoka".

- Planom reorganizacije predviđene su dve osnovne tačke – isplata poverilaca i nove investicije. Poverioce smo već namirili, još prošle godine, a očekujemo da ćemo do leta završiti i sa investiranjem, kada bi fabrika trebalo da izađe iz stečaja – kaže Bošković.

Investicionim programom predviđena je revitalizacija starih pogona i izgradnja energane za proizvodnju tehnološke pare. Posle toga bi zrenjaninska skrobara imala sopstveni izvor energije. Dok se čeka da i taj deo plana reorganizacije bude okončan, proizvodnja u "Ipoku" se odvija nesmetano.

- Sada proizvodimo skrob za prehrambenu i industriju papira, kao i glukozni sirup za konditorske fabrike. Imamo paletu od 60 različitih proizvoda, od toga 20 vrsta skrobova. Jedino što za sada ne radi jeste linija dekstroze, ali će, posle investicionih ulaganja i ona proraditi – ističe generalni direktor "Ipoka".

Bošković kaže da skrobara svoje proizvode plasira u zemlje bivše Jugoslavije i neke članice Evropske unije, poput Rumunije, Bugarske i Grčke. Kukuruz za preradu "Ipok" uglavnom nabavlja iz Banata, od individualnih proizvođača i poljoprivrednih zadruga, mada sirovine kupuje i preko berze.

- Dnevno u fabrici preradimo između 150 i 200 tona kukuruza. Na prošlogodišnjem nivou preradili smo oko 50.000 tona sirovina – naglašava Bošković.