Inspektorat za rad duplira broj nadzora u preduzećima - inspekcija "češlja" otkaze

Inspektorat za rad će od danas (2. februar 2009. godine) duplirati broj nadzora u preduzećima i to sa - istim brojem radnika. Direktor Inspektorata, Radovan Ristanović objašnjava za "Novosti" da je reč o tome da će 170 inspektora za bezbednost sa oko 160 pravnika, koji do sada nisu izlazili na teren, od danas obilaziti preduzeća i posebnu pažnju posvetiti zakonitosti otkaza i viškova radnika kao i bezbednosti zaposlenih na radnom mestu.

On kaže da će se na taj način duplo povećati broj nadzora i najavljuje pojačane mere posebno u sektoru industrije i građevinarstva i nastavak borbe protiv "rada na crno".

- Jedan naš inspektor prosečno u Srbiji uradi 226 nadzora, dok je u Beogradu taj prosek po jednom čoveku 690 za 11 meseci rada - kaže Ristanović. - Naš strateški cilj za ovu godinu je pre svega preventivno delovanje povećanjem broja nadzora. Obavestićemo sve inspektore u zemlji da obave što više kontrola i da odrede kraće rokove za otklanjanje grešaka. Onaj ko je imao veći broj prekršaja ranije, za njega će biti maksimalno strogi kriterijumi.

Od početka svetske finansijske krize, nije bilo značajnog povećanja broja nezakonitih otpuštanja, kaže on, i dodaje da će Inspektorat u saradnji sa ostalim institucijama štititi zakonita i produktivna radna mesta.

- Insistiraćemo na tome da poslodavac koji zapošljava nekoga "na crno" ili je u njegovom preduzeću bilo povreda na radu, ne može da dobije pomoć od države, na primer, kredit - jasan je direktor. - Ideja je i donošenje Zakona o osiguranju od povreda. Postojao bi poseban fond koji puni poslodavac srazmerno broju povreda u njegovom preduzeću. Na taj način, "gazda" bi shavato da je njegov direktan imovinski interes u pitanju, a radnik ne bi bio izložen dugom sudskom procesu koji često i zastareva. Moraće u naredne dve godine da bude donet ovakav zakon.

Kazne za poslodavca koji nije obezbedio sigurano radno okruženje kod nas su kao i u okruženju, ali problem je u ovlašćenjima.

- Treba dati veća ovlašćenja inspektorima da mogu da izriču i mandatne kazne i to treba uneti u zakon - naglašava Ristanović. - Broj podnetih zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka je na nivou zemlje 23. Šabac i Kruševac iskaču sa 53 i 57, dok je u tri odeljenja u Beogradu prosek po jednom inspektoru 42 prijave.

Beogradski inspektor prosečno napiše pet krivičnih prijava u toku godine dok je na nivou Srbije ta cifra tri i uglavnom se podnose u oblasti bezbednosti kada je reč o smrtnim slučajevima i teškim povredama na radnom mestu.

Ispod proseka

Na milion stanovnika u zemljama EU dogodi se 10 smrtnih povreda na radu, kažu u Inspektoratu, a u Srbiji se tokom protekle godine na milion stanovnika dogodilo šest smrti na radnom mestu, što ukazuju da je indeks smrtnih povreda na radu u zemlji ispod proseka razvijenih zemalja i iznosi 2 (u Nemačkoj i Italiji je indeks smrtnih povreda na radu 4).

Zloupotrebe

Ključni problemi inspekcijskog nadzora u oblasti radnih odnosa, ističe Ristanović, su što postojećim propisima nije ustanovljena obaveza poslodavca da zaključen ugovor o radu registruje kod nadležnog organa. Isto tako, kaže on, Zakonom o penzijsko-invalidskom osiguranju poslodavcu je ostavljen rok od 8 dana za prijavljivanje zaposlenog na obavezno socijalno osiguranje, što mu u praksi daje mogućnost za različite zloupotrebe.