Novine u postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova

Dana 08.06.2018. godine stupio je na snagu Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova ("Sl. glasnik RS" br. 41/2018) (u daljem tekstu: Zakon). Predmetni Zakon donosi promene na polju sprovođenja postupka upisa u katastar nepokretnosti i katastar vodova, a uz to zamenjuje odredbe o istoj tematici koje su do sada bile sadržane u Zakonu o državnom premeru i katastru.

Jedna od najznačajnijih novina koje donosi Zakon je elektronski sistem podnošenja zahteva za upis prava u katastar nepokretnosti, preko takozvanog e-šaltera, kojim je umnogome pojednostavljena procedura podnošenja dokumenata za upis prava u katastar nepokretnosti. Zakonom je predviđena obaveznost podnošenja prijave za upis u katastar nepokretnosti elektronski, preko e-šaltera.

Ipak, mogućnost podnošenja zahteva za upis prava u katastar nepokretnosti u formi papirnog dokumenta i dalje će egzistirati, i to do 31. decembra 2020. godine.

Takođe, izuzetno, žalbu i druge pravne lekove, kao i dokaze koji se uz njih prilažu, stranka i dalje (i nakon 31. decembra 2020. godine) može dostaviti u formi papirnog dokumenta.

Dokaz o uplati republičke administrativne takse, ako plaćanje nije izvršeno elektronski, takođe se može dostaviti preko e-šaltera.

Dalje, Zakon donosi novinu i u pogledu mogućnosti pokretanja postupka upisa u katastar nepokretnosti po službenoj dužnosti od strane sudova, javnih beležnika, javnih izvršitelja, organa javne uprave i drugih organa i organizacija koji u vršenju javnih ovlašćenja donose, sastavljaju, potvrđuju ili overavaju isprave na osnovu kojih se vrši upis prava u katastru nepokretnosti.

Ovim nije isključena mogućnost stranke da i sama podnese zahtev za upis u katastar nepokretnosti preko e-šaltera (sem u slučaju kada je to izričito isključeno zakonom), ali je uvođenje ove obaveze za organe koji to rade po službenoj dužnosti svakako velika olakšica za fizička i pravna lica, kao imaoce prava na nepokretnostima. Rešenja po zahtevima za upis donose se u formi elektronskog dokumenta i strankama se dostavljaju takođe preko e-šaltera.

Obveznicima pokretanja postupka upisa u katastar nepokretnosti po službenoj dužnosti ostavljeni su minimalni rokovi za prijavu i podnošenje isprava nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti putem e-šaltera (npr. u slučaju javnih beležnika, rok za podnošenje prijave je 24h od trenutka sastavljanja, potvrđivanja, odnosno overavanja javno beležničke isprave, odnosno od dana izvršnosti odluke koju je doneo u poverenom poslu).

Javnim beležnicima je Zakonom dato još jedno ovlašćenje, a to je izdavanje izvoda iz lista nepokretnosti, koji će imati istu važnost kao da ih je izdao Republički geodetski zavod.

Važno je naglasiti i da će primena pojedinih odredbi Zakona biti odložena do datuma koji su propisani prelaznim i završnim odredbama Zakona.

Na postupak upisa podataka, odnosno vršenja promena u Katastru vodova shodno se primenjuju odredbe Zakona koje uređuju upis u Katastar nepokretnosti.

Dakle, iz svega prethodno navedenog, jasno je da su prvenstveni ciljevi Zakona sažetost, brzina i efikasnost postupka upisa u katastar nepokretnosti, a ovakvim, modernijim postupkom upisa u katastar nepokretnosti nastoji se sprečavanju gomilanja dokumentacije, eliminisanju komplikovanosti postupka i uštedi vremena kao faktoru olakšanja postupka.

Ipak, iako je ideja i namera donošenja Zakona usmerena ka efikasnijem i svrsishodnijem funkcionisanju katastara nepokretnosti, te iako izglasan pod patronatom vox populi-a, ovaj Zakon svoju suštinu će spoznati tek momentom njegove materijalizacije i konkretizacije u praksi.

Autor teksta je Advokatska kancelarija Marjanović