(Biznis)Radmila Bajević, generalni direktor DUIF "Delta investments" - Vlada koči zaštitu investitora

(Radmila Bajević)

Trenutno stanje na tržištu investicionih fondova u Srbiji je takvo da je svaka aktivnost svedena na minimum. Miruju i oni koji u fondove uplaćuju, a nema ni velikog odliva ulagača. Teška vremena fondovima svakako nije olakšalo to što još nisu usvojene tražene izmene i dopune Zakona o investicionim fondovima. Radmila Bajević, direktorka "Delta investmentsa", društva koje upravlja sa dva otvorena investiciona fonda (ADFASF) i ima 27% srpskog tržišta, kaže da je reakcija Ministarstva finansija na zahteve bila malo zakasnela, jer je došla tek sa eskalacijom svetske finansijske krize, ali da sada fonodvska industrija u vrlo kratkom periodu očekuje da Vlada donese uredbu kojom bi se u turbulentnim vremenima dozvolilo izvesno odstupanje od prospektom definisane strukture portfolija u cilju zaštite interesa investitora, kao i nekoliko mera koje bi dodatno stimulisale likvidnost fondova.

- Međutim, još uvek nije izvesno da li će i kada Vlada razmatrati naš predlog izmena Zakona, od kojih su najvažnije odredbe koje se tiču mogućnosti ulaganja u hartije od vrednosti na stranim tržištima i strane valute, liberalizacije prodaje finansijskih proizvoda, kao i uvođenja "unit linked" proizvoda. Ovi proizvodi omogućuju investitorima da kroz osiguranje indirektno ulažu u investicione fondove. Takođe, značajno je investicionim fondovima za ulaganje u nekretnine, koji su po svojoj prirodi zatvoreni, omogućiti da se u ulozi investitora bave projektima izgradnje stambenih i komercijalnih objekata.

Očekujete li nastavak tihog gašenja brokerskih kuća, a sada i investicionih fondova u Srbiji?

- To zavisi od načina upravljanja i stanja na tržištu kapitala. Vrednost imovine koju je pod upravljanjem imalo društvo "AC fondovi", koje je krajem prošle godine podnelo zahtev za gašenje, nije bila velika od samog osnivanja. Trenutno na tržištu ima još nekoliko fondova koji imaju vrednost imovine ispod ili oko zakonskog minimuma od 200 hiljada evra i imaju manje od jedan odsto tržišnog učešća. Prema mom mišljenju, moguće spajanje ovih fondova i stavljanje pod upravu jednog društva ne bi bilo loše rešenje da se uspešno prebrodi period koji sledi. Smatram da je u narednih šest meseci važno sačuvati supstancu ulagača i tako obezbediti potencijal za ostvarivanje visokih prihoda za vreme kada dođe do oporavka berze.

Da li postoji mogućnost da preuzmete neki fond na tržištu?

- Ukoliko se za to stvore uslovi, zašto da ne, ali za sada nema takvih planova. Naravno, pre donošenja odluke o preuzimanju mora se izvršiti detaljna analiza strukture imovine i portfolija tog fonda, proceniti i proveriti dosadašnje poslovanje fonda, kao i efekat preuzimanja na naše postojeće fondove i samo društvo.

Pored nebrige Vlade, fondovi su se dosad žalili i na visoke troškove kod Beogradske berze, Centralnog registra, Komisije za hartije od vrednosti...

- Sada kad kada su prihodi jako mali, svaki trošak je značajan. Sa druge strane, kada smo osnivali društvo, znali smo koliki su troškovi i koja su to minimalna sredstava koja moramo obezbediti da bismo poslovali. Da nije vreme krize, same provizije bile bi razumne, imajući u vidu stepen razvoja našeg tržišta, ali bi naravno mogle biti i niže. Prema informacijama koje posedujem, za sada nije pokrenuta inicijativa za smanjenje provizija i taksi pomenutih institucija, a da su takse niže, pojavile bi se i korporativne obveznice.

Koliko će tržištu fondova značiti ukidanje poreza na kapitalnu dobit?

- Ovo je pozitivna i stimulativna mera za razvoj tržišta kapitala. Puni efekti ukidanja ovog poreza će se najranije osećati tek nakon godinu dana, jer se prodajom akcija koje su kupovane tokom prethodne godine teško može ostvariti kapitalna dobit.

Da li ćete se u "kriznoj 2009" opredeliti za ulaganje samo u neku granu industrije, za koju procenite da će biti najbolja?

- Smatram da se nikako ne bi trebalo opredeljivati za jedan segment privrede, jer su tako mnogo veći rizici ulaganja zbog nepostojanja granske diverzifikacije portfolija. Naša strategija prilikom osnivanja balansiranog fonda "Delta Plus" bila je takva da sem granske, omogućimo dodatnu diverzifikaciju kroz ulaganje u obveznice nominirane u evro. Imajući u vidu istorijsku nestabilnost deviznog kursa u Srbiji, osnivanjem ovog balansiranog fonda ulagačima smo omogućili diverzifikovan portfolio, koji za cilj ima ostvarivanje umerene stope rasta sa umerenim rizikom. U ovom trenutku, oko 35% imovine tog fonda je uloženo u obveznice stare devizne štednje, dok je oko trećina imovine koja je uložena u akcije plasirana u akcije građevinskih kompanija, oko četvrtina u poljoprivredu i prehranu, a ostalih 40% u finansijski, trgovinski i prerađivački sektor. Sa većim učešćem depozita u imovini fonda trudimo se da održimo likvidnost, kako bi bez ikakvih problema isplatili članove koji odluče da ipak povuku sredstva iz fonda. Za one investitore koji su skloniji riziku, početkom 2008. godine osnovali smo "Delta Dynamic", fond rasta vrednosti imovine koji 75% imovine ulaže u diverzifikovan portfolio akcija, a ostatak u novčane depozite.

Da li ćete ove godine promeniti strategiju i taktiku investiranja?

- Ne, uvek investiramo dugoročno. Pre svake investicije detaljno analiziramo kompaniju na bazi fundamentalnih finansijskih pokazatelja u datom trenutku. Jedina promena u trenutnim uslovima poslovanja je da sada veći deo sredstava držimo u depozitima, a početkom i sredinom 2007. godine smo mnogo agresivnije ulagali. To je, pre svega, radi sigurnosti imovine fonda i povećane likvidnosti, a i kamate koje dobijamo na depozite u bankama nisu male, odnosno značajno su veće od onih koje dobijaju fizička lica na oročenu štednju.

Uporedite položaj naših fondova sa položajem fondova u regionu?

- Fondovi u Sloveniji i Hrvatskoj su dosta iskusnji od nas u ovom poslu, zakoni su im relaksiraniji, a postoje i specijalizovani fondovi. U stepenu razvoja kasnimo za njima oko pet godina, ali optimistična je stopa rasta imovine pod upravljanjem koju su imali fondovi u Srbiji u vreme rasta berze, koja je bila viša nego u Sloveniji i Hrvatskoj. Ali, trenutno se i fondovi u regionu suočavaju sa istim problemima kao i mi. Kada govorimo o zakonskoj regulativi, položaj naših društava za upravljanje je lošiji u smislu da kod nas društvo za upravljanje ne može ulagati u fond kojim upravlja, niti u druge vlasničke hartije, što je veliki hendikep. Smatram da nema sukoba interesa u tome što bi se društvima za upravljanje dozvolilo da sopstvenim sredstvima vrše investiranje i u akcije, niti u ulaganju samog društva ili povezanog lica u fond, što je u okruženju dozvoljeno, a čak i poželjno.

Koja je vaša preporuka potencijalnim malim investitorima? Da li da ulažu, kako i u koje fondove?

- Odluka treba da se donese na bazi informacija sa tržišta. Smatram da je za prosečnog građanina bolje da svoje ulaganje poveri stručnjaku i zbog toga treba ulagati u fondove, i to u ovom trenutku prvenstveno balansirane, zbog manjeg rizika. U slučaju da se individualni investitor odluči da samostalno investira, svakako bi trebalo da kupuje najlikvidije akcije, sa najvećim prometom, a svakako treba voditi računa o ostvarenim i planiranim rezultatima kompanija u odnosu na aktuelnu tržišnu cenu akcija.

Zašto nije formiran interventni fond, čije osnivanje su tražili investicioni fondovi početkom krize?

- Takav fond se neće u skorije vreme formirati u Srbiji, jer pre svega moraju postojati jasni propisi za njegovo osnivanje, čime bi bilo definisano ko ga osniva, a ko i na koji način njime upravlja. U ovom trenutku kod nas ne postoje uslovi za njegovo osnivanje, ali ni prevelika potreba, jer se imovina fondova u Srbiji tokom prošle godine smanjila sa vrednosti od preko 60 miliona evra na samo 17 miliona evra, a da su pri tom svi fondovi uredno isplaćivali članove koji su povlačili sredstva, što sugeriše na vrlo dobro upravljanje likvidnošću.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet sa sajta www.biznisnovine.com)