Srbija iz IPA ove godine dobija oko 195 mil EUR pomoći - svetska ekonomska kriza ne ugrožava novac koji je Brisel namenio Beogradu

Srbija će ove godine iz fondova Evropske unije (EU) dobiti 194,8 mil EUR pomoći. Sredstva će biti dodeljena iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), koji je Srbiji na raspolaganju od 2007. godine.

Koordinator za fondove EU u Vladi Srbije, Ognjen Mirić rekao je za "Novac" da svetska ekonomska kriza neće ugroziti novčana sredstva koja je Brisel namenio Beogradu. Mirić je podsetio da je za zapadni Balkan za period od 2007. do kraja 2012. godine iz briselske kase izdvojeno 11,5 milijardi EUR, od čega Srbiji pripada oko milijardu. Od te sume, 120 mil EUR namenjeno je zajedničkim projektima zemalja zapadnog Balkana.

Nažalost, pomenutih 195 mil EUR na račun države Srbije ne leže automatski, jer Evropska komisija novac dodeljuje na osnovu projekata koje predlaže naša vlada. Naš sagovornik objašnjava da je procedura odobravanja projekata složena i duga, te da pregovori sa Komisijom traju i do 12 meseci, a procedura ugovaranja jednog projekta i do šest meseci.

Zbog toga, realizacija projekata čije je finansiranje predviđeno sredstvima za 2007, počinje tek u ovoj godini. Među njima su, između ostalog, nabavka 200 ambulantnih kola za celu Srbiju (10 mil EUR), rekonstrukcija filtera za Termoelektranu "Nikola Tesla" (12 mil EUR) i izgradnja novih kuća za izbeglice (10 mil EUR).

Projekti za 2008. pripremljeni su i potpisivanje finansijskog ugovora sa Komisijom o njihovoj realizaciji trebalo bi da usledi do marta. U međuvremenu se radi na pripremi projekata za 2009, koji bi trebalo da budu odobreni do kraja godine.

- Srbiji su trenutno na raspolaganju dve komponente IPA fonda - prekogranična saradnja i komponenta koja obuhvata reformu državne uprave, razvoj civilnog sektora, ekonomska i socijalna pitanja (poput zapošljavanja i reforme obrazovanja) i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa evropskim. Kada Srbija postane kandidat za članstvo u Uniji, na raspolaganju će joj biti još tri komponente - za regionalni razvoj, razvoj ljudskih resursa i ruralni razvoj, odnosno razvoj poljoprivrede i sela - kazao je Mirić.

Još nije poznato kolika će ta sredstva biti, ali Mirić navodi primer Hrvatske koja je počela da dobija 30% više sredstava godišnje iz fondova Unije kada je dobila status kandidata, ili Makedonije kojoj su ta sredstva uvećana za 17%.

U okviru pomoći koju je EU izdvojila za 2007. godinu, 44% sredstava otpalo je na investicije, odnosno nabavku opreme i infrastrukturne projekte, a 56% na tehničku pomoć - izgradnju institucija, obuku, izrade strategija, sprovođenje zakona. U okviru pomoći za 2008. sredstva za investicije iznosila su 46% ukupne pomoći, a za tehničku podršku 54%.

Mirić ističe da je prekogranična saradnja, kao druga komponenta IPA fondova, manja i da na nju godišnje obično otpadne oko 10 mil EUR. Korisnici tih sredstava mogu da budu nevladine organizacije, mediji, fakulteti, lokalna samouprava. Jedan od uslova je da kofinansiraju projekte sa minimum 15% ukupnih sredstava.

U fokusu prve komponente su državne institucije, ministarstva i druge vladine službe, tako da su oni uglavnom korisnici većeg dela fonda. Međutim, deo sredstava iz te IPA komponente namenjen je i civilnom sektoru i medijima.

Mirić je objasnio da obično institucije Vlade predlože Evropskoj komisiji projekte čiji su korisnici kako te institucije, tako i lokalna samouprava i civilni sektor. Kada Komisija odobri projekat u, recimo, oblasti medijske promocije evropskih integracija, u Srbiji se raspisuje javni konkurs u okviru kojeg predstavnici medija mogu da se prijave za sredstva koja bi namenili promociji procesa pridruživanja Srbije EU.

Među projektima koji su ušli u uži izbor za finansiranje iz sredstava EU za 2009, ali još nisu odobreni, nalazi se i projekat Ministarstva zdravlja o sprovođenju nacionalnih programa za skrining karcinoma dojke, grlića materice i kolorektalnog karcinoma. Sredstva bi trebalo da dobiju i nerazvijene opštine u Srbiji i Direktorat za oduzimanje bespravno stečene imovine, kako bi ojačao kapacitete.

Od pomoći EU mogla bi da bude finansirana i izgradnja trafo-stanica "Leskovac 2" i "Vranje 4", vredna 21 mil EUR.

Deo novca za infrastrukturne projekte verovatno će dobiti fakulteti i naučnoistraživačke institucije.

- To znači renoviranje amfiteatara i nabavka opreme. Jedan od glavnih uzroka visoke stope nezaposlenosti u Srbiji jeste što studenti posle fakulteta izađu na tržište rada bez praktičnog znanja. Ovakva vrsta projekta, odnosno nabavka opreme za praktični rad, trebalo bi to da promeni - zaključio je Mirić.

(Tekst preuzet iz "Blic Novca" 24. januara 2009. godine)