Mogu li zemlje Balkana da računaju na gas iz TANAP-a?

U Turskoj će 12. jula svečano biti pušten u rad Transanadolijski gasovod za prirodni gas (TANAP), koji će iz Azerbejdžana kroz Gruziju i Tursku transportovati gas do Italije i Evrope, a eksperti u Srbiji se nadaju da bi i naša zemlja u budućnosti mogla imati koristi od ovog gasovoda i priključiti se na jedan njegov deo.

Gasovod TANAP, vredan 10 mlrd USD i dužine 1.850 kilometara, povezuje Kaspijski basen sa jugoistočnom Evropom, a reč je o projektu koji treba da transportuje gas od azerbejdžanskog nalazišta Šah Deniz 2 na Kaspijskom moru kroz Tursku do Evrope.

Naša zemlja se, prema oceni predsednika Udruženja za gas Srbije Vojislava Vuletića, nalazi u vrlo nezgodnoj situaciji jer, snabdeva se gasom iz severnih zemlja, odnosno iz Rusije preko Ukrajine i Mađarske, a 2019. godine ističe ugovor o tranzitu gasa između ruskog Gazproma i ukrajinske strane.

To bi, smatra, moglo da ugrozi snabdevanje ovim energentom i naše zemlje, ukoliko se u međuvremenu ne pronađu alternatvni izvori snabdevanja.

Vuletić kaže da Evropska unija mora da "preseče Gordijev gasni čvor" i odluči najzad kako i odakle će se snabdevati gasom kao i na koji način Srbija može da bude uključena u ceo proces.

- Sledeće godine, kada ističe ugovor o tranzitu gasa između Gazproma i ukrajinske strane, može da se desi da se potpuno prekine isporuka gasa za našu stranu. Ovakav način, da se možda iz TANAP-a dobije neka količina gasa za Srbiju, vrlo je optimistična procena - ocenjuje Vuletić.

Međutim, pitanje je kako to sve izvesti, kaže on, jer je EU u svoje zakonodavstvo unela odredbu koja govori da onaj ko je vlasnik gasa ne može da bude i vlasnik gasovoda.

- Rusi su sa Turskim tokom došli do granice sa EU, TANAP je do granice sa EU, prema tome EU treba da reši problem izgradnje gasovoda. A kako će on da ide, da li preko Bugarske, Srbije, do Mađarske i Austrije ili će ići preko Grčke, Makedonije, Srbije, Mađarske i do Austrije, pitanje je koje EU treba da reši sa zemljama koje očekuju gas - navodi Vuletić.

Korisno je da postoji interkonekcija sa mogućnošću snabdevanje Srbije iz više pravaca, kaže Vuletić i navodi da bi otvaranje gasovoda u Turskoj, "možda mogao da bude jedan od načina koji bi pomogao Srbiji da dobije dovoljne količine gasa u trenutku kada prestane da se doprema gas iz Ukrajine".

- A da bi se to desilo, treba da postoji saglasnost EU da taj gas može da se transportuje preko naše teritorije i da možemo da ga koristimo.

Svakako da TANAP treba posmatrati u svetlu ukupnog problema rešavanja gasne situacije u južnoj Evropi, odnosno na Balkanu, saglasan je i savetnik u Udruženju za energetiku Privredne komore Srbije (PKS) Ljubinko Savić.

Zemlje južne Evrope, pre svega Balkana, treba da računaju na prirodni gas iz tog gasovoda u kontekstu rešavanja ukupne gasne situacije i turskog toka i TANAP-a.

- Srbija ima određena nadanja u rešavanju svoje gasne sitaucije i obezbeđivanja potrebnih količina gasa za sve potrošače u Srbiji, a time i njene energetske stabinosti u dužem period kaže Savić.

S druge strane stručnjak za međudržavne energetske odnose Srećko Đukić kaže da nije realno očekivati da se u nekoj doglednoj budućnosti Srbije veže za gasovod TANAP.

Đukić objašnjava da je trenutno reč o puštanju samo šest milijardi kubnih metara gasa od ukupno 16 ali za potrebe Turske, i da na kraju treba da se dostigne cifra od 31 milijardu kubnih metara gasa.

Srbija, navodi, nije deo izgradnje ovog gasovoda tako da "nije realno očekivati da se u nekoj doglednoj budućnosti Srbja veže za taj gasovod... moguće u nekoj trećoj fazi", objašnjava Đukić i navodi da se u savetu za realizaciju tog gasovoda nalaze navodi sve naše susedne zemlje - Bugarska, Grčka, Turska, Albanija, Makedonija, Italija, BiH i Hrvatska.

- TANAP se nastavlja na Transjadranski gasovod, koji ide preko Grčke, Albanije, jedan krak ispod mora u Italiju, a drugi krak će kasnije, u drugoj i trećoj fazi, ići iz Albanije u Crnu Goru kao i u BiH i Hrvatsku, pa je u perpsketivi moguće razgovarati i o priključenju Srbije na taj gasovod - kaže Đukić.

Govoreći o projektu Turski tok, stvari oko ove gasne konekcije nisu ušle ni u fazu razmatranja, a odluke o ovom projektu, kaže, zavise od Brisela i SAD.

- To je priča oko koje treba jako puno razgovora i ubeđivanja, makar ubediti EU da bude za to da taj gasovod dođe do Bugarske, ali to će biti neka druga priča i drugi gasovod, to neće biti Južni tok, ako ga uopšte bude bilo - kaže Đukić.

Prema proceni Međunarodne gasne unije, do 2030. godine, Evropa će trošiti 700 milijardi kubnih metara gasa, a te količine ima samo Rusija i Iran (koji ima najveće nazazište gasa na svetu kod Katara).

Zbog ogromne potrebe Evropom za gasom, stručnjaci ne odbacuju mogućnost da se obnovi priča o Južnom toku, jer Evropa u trenutno troši 500 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a jedino, za sada sigurno snabdevanje je i dalje iz Rusije.

Udruženje za gas Beograd

Gazprom Moscow

Udruženje za energetiku i energetsko rudarstvo PKS

PKS

Transanadolijski gasovod za prirodni gas

TANAP

Vojislav Vuletić

Ljubinko Savić

Srećko Đukić

snabdevanjem gasom

snabdevanje gasom u Srbiji

tranzit gasa u Srbiji

Turski tok

Međunarodna gasna unija