U Srbiji u 2017. reciklirano između 8.000 i 9.000 tona CRT televizora i monitora

Velike televizorske kutije zamenili su tanki ekrani, pa u svakom domaćinstvu pre ili kasnije stigne bar jedan stari televizor za kantu. Ipak, televizor nije za bacanje u kontejner, šumu, reku, pored puta, niti da se skladišti u podrumu, apeluju u Udruženju reciklera Srbije. Najbolji način je, ističu, da se obratite najbližem reciklažnom centru koji će preuzeti stari uređaj.

U 2017. godini u Srbiji je, prema podacima ovog udruženja, reciklirano između 8.000 i 9.000 tona CRT televizora i monitora.

- Opasan otpad iz televizora je fluorescentrni prah, olovno staklo, kondenzatori, elektronski topovi. Po zdravlje ljudi najštetniji je fluorescentni prah. Ukoliko se neadekvatno rukuje otpadnim televizorima i monitorima, odnosno dođe do razbijanja katodne cevi, fluorescentni prah je dosta lagan i razleti se svuda po vazduhu, sadrži mnoštvo kancerogenih materija. Jedan od njih je i šestovalentni hrom. Osim opasnog otpada, plastika od televizora, ukoliko bi završila u prirodi, razlagala bi se stotinama godina, kao i štampane ploče i staklo.

Objašnjavajući gde se se dalje transportuju opasne materije iz televizora, recikleri navode da se olovno staklo i kondenzatori, te elektronski topovi izvoze u zemlje EU - najčešće u Nemačku, dok se fluorescentni prah predaje operateru na tretman u našoj zemlji.

- Od ostalih elemenata staklo se predaje cementari koja ga umešava sa kamenom u proizvodnji cementa. Drvo se predaje cementarama kao energent, a plastika i štampane ploče se izvoze. Lim i obojeni metali imaju tržišnu vrednost.

Recikliraju se, napominju, i tanki digitalni televizori.

- Njih je ipak značajno manje od CRT televizora, jer su se CRT televizori čuvali desetinama godina. Novi televizori takođe sadrže određene opasne komponetne, ali u manjoj masi nego CRT televizori.