Prijava

Moja eKapija

Kontakt

Početna

Vesti

Zašto nestaju medonosne pčele?

Izvor: seebiz.eu

Sreda, 06.06.2018.

12:42

Komentari

Podeli

Ilustracija (Foto: xuanhuongho/shutterstock.com)

Čovek je najviše uticao na to da se poveća brojnost medonosnih pčela, ali je i krivac za njihovo nestajanje, izjavio je profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljubiša Stanisavljević, na panel diskusiji "Kakav je (prirodni) ukus biznisa?", koja je održana u okviru manifestacije Bioodrživi svet.

- Vrhunac razvoja i nestanka medonosnih pčela je u najrazvijenijim zemljama sveta - rekao je Stanisavljević navodeći da je prvi pad brojnosti društava medonosne pčele zabeležen najpre u Sjedinjenim Američkim Državama.

On je rekao da je fenomen nestajanja medonosnih pčela još prisutan, ali se tačno ne zna koji su uzročnici, a sumnja se da su neki od njih globalno zagrevanje i upotreba pesticida u proizvodnji nekih kultura, kao što su suncokret i uljana repica.

Član Udruženja pčelara Leskovac Vladimir Savanović rekao je da su primetili da je u periodu "kada se tretiralo žito došlo do opadanja snage društava".

- Nisu to preveliki gubici - rekao je Savanović, ali je dodao da je na to uticao ljudski faktor.

Manifestacija Bioodrživi svet održana je u Domu omladine povodom obeležavanju Svetskog dana životne sredine. Događaj je regionalnog karaktera i istovremeno se odvija u Beogradu, Subotici i Sarajevu.

U partnerstvu sa Centrom za unapređenje životne sredine Green Fest i Domom omladine ovaj događaj je u Beogradu organizovao GIZ.

Predstavnica Udruženja građana Ama - Centar za negu čoveka i prirode koje koordinira Baštalištem Katarina Milenković rekla je da se bave hranom koja je dobra i za konzumente, ali i za proizvođače i za prirodu.

Ona je rekla da je ovo Udruženje osnovalo i koordinira prvom baštenskom zajednicom, odnosno zajedničkom gradskom baštom Baštalište koja ima 22 male parcele na kojima Beograđani proizvođe povrće po principima organske poljoprivrede za sopstvene potrebe.

(Foto: Nitr/shutterstock.com)

Prema njenim rečima, gradske bašte su male oaze u kojima mogu da žive pčele, da se razvija biodiverzitet, i one značajno doprinose smanjenju uticaja klimatskih promena u svetu.

Milenković je rekla da je nedavno rađeno istraživanje na Šumarskom fakultetu u Beogradu u okviru koga su studenti ispitivali građane beogradskih opština Rakovice, Palilule i Novog Beograda i došli do zaključka da je više od 60 odsto građana zainteresovanao za koncept baštenskih zajednica.

- Nešto manji broj bi se aktivno uključio ukoliko bi se Grad Beograd odlučio za razvoj ovakvog koncepta u našem gradu - rekla je Milenković.

Predstavnica Otvorenog regionalnog fonda za jugoistočnu Evropu - Projekat biodiverzitet (GIZ-ORF BD) Kristina Kujundžić rekla je da je ideja bila da bar jedan dan skrenu pažnju na to da životna sredina daje resurse koje čovek koristi, ali se oni i troše.

- Ukoliko ne budemo na vreme razmišljali i na održiv način koristili te resurse oni će trajati mnogo kraće nego što je bilo koja prognoza predviđala - rekla je Kujundžić.

Firme:

Biološki fakultet Beograd

Univerzitet u Beogradu

Info sa lokala:

Komentari

Vaš komentar

Rubrike za dalje čitanje

Retrospektiva investicija

Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, investicione projekte, grantove i pravnu regulativu.

Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu

Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.