Srbija spremna za javno-privatna partnerstva - Gradiće se putevi, pruge, podzemne garaže, vrtići, muzeji...

Javno-privatna partnerstva idealan su način za privlačenje novih investicija, rekla je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović na otvaranju Prve srpske konferencije o JPP i dodala da su započeti razgovori sa kineskom kompanijom CRBC o gradnji Fruškogorskog koridora putem kocesije.

Prema njenim rečima, Srbija je sada ekonomski stabilna zemlja koja može da priušti JPP te je, kako kaže, sada idealna prilika za investitore da ulažu u Srbiju na ovaj način.

- Počinjemo razgovore za Fruškogorski koridor sa CRBC i o koncesiji kao jednom od načina finansiranja. Reč je o gradnji autoputa od Novog Sada do Rume sa tunelom kroz Frušku goru. Takođe, postoji velika zainteresovanost za gradnju pruge od beogradskog aerodroma do Novog Beograda i tu razmišljamo o JPP. Tu je i projekat nastavka gradnje autoputa ka Crnoj Gori, od Požege do Boljara - rekla je Mihajlović.

Kako je rekla, potpisani su memorandumi sa kineskim partnerima za izradu projektne dokumentacije vredne 50 mil EUR za deonicu Koridora 11 i trenutno "Vlada razmišlja da je za ovu deonicu, čija je vrednost izgradnje procenjena na oko 2 mlrd EUR, bolje da ne uzimamo kredit".

Navela je i da Srbija u prethodnom periodu nije mogla da učestvuje u više projekata javno-privatnih partnerstava jer je bila posvećena stabilizaciji budžeta, dok na lokalu nije bilo dovoljno znanja o ovakvim projektima, ali da se sada planira što više ovakvih projekata.

Prema njenim rečima, javno-privatna partnerstva su način da postanemo atraktivniji za investitore i da obezbedimo dovoljno novca za ulaganja u razvoj.

- Srbija trenutno realizuje veliki projekat, koncesiju za beogradski Aerodrom Nikola Tesla, koji će omogućiti ulaganje od blizu 740 mil EUR u narednih pet godina. Aerodromu bi za to ulaganje bilo potrebno pedesetak godina i upravo zbog toga ovaj model je bolji od uzimanja kredita. Potpisan je i ugovor koji će omogućiti rešavanje problema deponije Vinča u Beogradu - rekla je Mihajlović.

Treba proceniti kada je JPP idealan model

Gradski menadžer Goran Vesić rekao je na panelu o javno-privatnom partnerstvu kao efikasnom modelu za projektne javne infrastrukture, da ono nije uvek rešenje za sve probleme, te da treba dobro promisliti koji model finansiranja će se uzeti u obzir.

- Mi smo bili finansijski ograničeni kada smo krenuli sa JPP za upravljanje otpadom u Vinči, ali se pokazalo da smo dobro postupili, jer je prvi plan podrazumevao zaduženje u banci. Sad je investicija mnogo veća, dodali smo fabriku za reciklažu građevinskog materala, nemamo nikakav rizik poslovanja - rekao je Vesić.

Kako navodi, projekat je prvobitno planirao ulaganje od 189 mil EUR, a sada vredi 333 mil EUR. Plan je podrazumevao da građani plaćaju 20 EUR za otpremanje otpada, a sada će cena biti daleko niža i prihvatljivija, kaže Vesić.

Vesić je najavio još projekata koji će biti finansirani po modelu JPP, među kojima je i gradnja četiri garaže.

- Gradska uprava je izmenom propisa predvidela da komunalni policajci uklanjaju automobile sa ulice, tako da sada postoji interes investitora da uđu u ovaj projekat jer će se puniti garaže. U Beogradu se mesečno registruje preko 4.000 automobila, tako da je pitanje dovoljnog broja parking mesta veoma važno - rekao je Vesić.

Prema najavama gradskog menadžera, Beograd će po modelu JPP finansirati i istraživački centar Nikola Tesla, prvi objekat iz oblasti kulture koji će biti finansiran po ovom modelu, u kom će se nalaziti i reprezentativan muzej.

Zatim, u planu je gradnja vrtića, poboljšanje energetske efikasnosti u zgradama, održavanje liftova, kao i ulaganje u javne bicikle.

Sa druge strane, rekao je Vesić, gradnja mostova i metroa u Beogradu, neće biti finansirani putem JPP.

JPP model mora da služi javnom interesu

Prema rečima Dubravke Negre, direktorke regionalnog predstavništva EIB za zapadni Balkan, JPP je idealan model kada za projekat postoji javni interes.

- Ako projekat nije priuštiv za javni sektor ne treba ulaziti u JPP, jer na kraju krajeva - odgovornost je na javnom sektoru. Ukoliko korisnici infrastrukture ne mogu više da uplaćuju nadoknadu, a privatni partner takođe ne može da isplati dug, svi će se okrenuti ka državi koja će morati da izmiri zaduženje. Zbog toga treba da se zapitamo da li postoji zainteresovanost tržišta pre početka projekta, odnosno da li ćemo dobiti ponude - rekla je Negre.

Ona je dodala da je polazna osnova ekonomska i politička stabilnost zemlje, razvijenost komisije, alii dobri primeri iz okruženja.

- Da bi JPP uspeo, potrebna je i realna raspodela rizika između javnog i privatnog partnera, dodala je ona.

Jovana Simeunović