Status protiv samovolje novih gazda - kompleks Beogradskog sajma proglašen za značajno kulturno dobro

Kompleks Beogradskog sajma proglašen je prošle nedelje, prema odluci Vlade Srbije, a na predlog Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, za značajno kulturno dobro. Da tender za privatizaciju ove ustanove time može biti ozbiljno ugrožen, zabrinuti su mnogi, a sama odluka je izazvala kontroverzne reakcije.

- Najradije ne bih komentarisao. Ova odluka Vlade je neodrživa i jako loše utiče na proces privatizacije koji mora biti završen do 27. marta ove godine. Beogradski sajam u tom proglašenju za spomenik od posebnog značaja ne vidi svoj interes, jer takva odluka nije u funkciji njegovog daljeg razvoja i nadam se da će uskoro biti promenjena - rekao je u izjavi za "Blic" Anđelko Trpković, direktor Beogradskog sajma.

On je već uputio dopis Ministarstvu trgovine, Ministarstvu ekonomije i Agenciji za privatizaciju da se pomenuta odluka ponovo razmotri i - poništi.

U želji da se ovaj jedinstveni monumentalni kompleks, koji ima trajnu arhitektonsku vrednost, zaštiti od samovolje privatnika, još krajem devedesetih godina prošlog veka ozbiljno se razmišljalo o njegovoj zaštiti. Projekat zaštite urađen je krajem prošle godine.

- Time ćemo obavezati buduće vlasnike Sajma da za svaku promenu u izgledu i nameni ovih hala najpre moraju da dobiju saglasnost države. Ali ono što je u svetu prednost, kod nas zna da bude proglašeno za manu. Srećom stranci znaj vrednost tih objekata - komentariše glasine koje već kruže gradom Lidija Kotur, PR Zavoda za zaštitu spomenika.

Stručnjaci ipak kažu da će ovakva odluka u najboljem slučaju znatno umanjiti prodajnu vrednost Sajma, a u najgorem oterati neke od kupaca koji od njega mogu da stvore lidera u jugoistočnoj Evropi, jer je za tako velike planove neophodno uložiti velika sredstva za rekonstrukciju kompleksa.

- Ovi objekti su zidani za sajamsko poslovanje i problem je što one više ne zadovoljavaju tu funkciju. Mnoge stvari bi trebalo promeniti ili uvesti, poput adekvatnog grejanja ili pristupa za invalide. Promena je u slučaju kompleksa od kulturnog značaja moguća teoretski, ali svi znamo kako je komplikovana naša papirologija i koliko se čeka na odobrenje raznih zahteva. Mnogi neće želeti da se upliću u to. Najstarije hale imaju vrednost, ali ne vidim zašto je čitav kompleks obuhvaćen takvom vrstom zaštite, to unosi priličnu konfuziju, otežava stvari i nikome ne ide u korist - smatra naš sagovornik, koji nije želeo da imenom i prezimenom ulazi u trenutno najaktuelniju polemiku.

Dileme oko zainteresovanih kupaca će se iskristalisati već 26. januara, kad je zakazan otkup dokumentacije za privatizaciju, dok je prodaja 14 hala Beogradskog sajma (23 hektara, površine 106.000 i ukupnim izložbenim prostorom od 40.000 kvadrata) zakazana za 27. mart.

Svi žele samo Halu 1

Za potencijalne kupce Beogradskog sajma bio je zainteresovan pre dve godine treći po veličini sajam u Italiji "Rimini fiera SPA", "Reed Exibitions" iz Londona, koji godišnje organizuje 460 sajamskih manifestacija u svetu i francuski "GL Event", koji upravlja sa 25 sajamskih prostora i organizuje 120 sajamskih manifestacija, kao i nekoliko investicionih fondova. U to vreme, međutim, niko nije pominjao mogućnost stavljanja Sajma pod zaštitu države i svi oni su mahom imali u planu da od postojećih objekata zadrže samo Halu 1, a da na mestu ostalih hala sazgrade nove.

Među 300 elitnih sajmova

Kompleks Beogradskog sajma našao se na spisku od oko 300 beogradskih spomenika kulture sa titulom značajnog kulturnog dobra, među kojima su Muzej savremene umetnosti, Narodna biblioteka, Etnografski muzej, Crkva svetog Marka, Dom udruženja novinara u Resavskoj.

Jedinstven arhitektonski poduhvat

Kompleks Beogradskog sajma predstavlja svedočanstvo tehničkog, tehnološkog, naučnog i kreativnog uzleta društva krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina 20. veka. Građen je od novembra 1954. do avgusta 1957. godine prema projektu tima koji su činili arhitekta Milorad Pantović i inženjeri Branko Žeželj i Milan Krstić. Akcenat ovog savremeno oblikovanog urbanističkog kompleksa je tom prilikom stavljen na tri izložbena paviljona pod kupolama, međusobno povezanih pasarelama. Arhitektonsko - urbanističkom koncepcijom ansambla Beogradskog sajma i formiranjem niza ritmično raspoređenih kupola ograničenih velikim staklenim ogledalima, jugoslovenska arhitektura je zauzela značajno mesto u evropskoj konkurenciji, dok su tehničke inovacije i originalne strukture sajamskih hala dale izuzetan doprinos razvoju domaćeg konstruktorstva, naročito sajamske arhitekture. Raspon kupole Hale 1 i sfernih ljuski kojima su pokrivene Hale 2 i 3 prevazilazio je sve do tada u svetu poznate primene ovakvih vrsta konstrukcija.

(Napomena:tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 20.1.2009.)