Rodni jaz u zaradama u Srbiji 14%

Za svaki evro koji zarade muškarci u Srbiji, žene sa sličnim kvalifikacijama zarađuju 0,86 evrocenti. To znači da je prilagođeni rodni jaz u zaradama procenjen na 14%. Zbog toga što ne koristi potencijal i talenat celokupnog stanovništva, ekonomija propušta mogućnost za veću proizvodnju - kaže u razgovoru za Blic Marija Davalos, viši ekonomista za pitanja siromaštva i nejednakosti u Svetskoj banci.

Prosek za Zapadni Balkan je 18% ukupnog gubitka prihoda po glavi stanovnika zbog rodne neravnopravnosti na tržištu rada, dok je gubitak za Srbiju 16,2%. Sagovornica Blica ukazuje da su ovi podaci dobijeni na osnovu pokazatelja tržišta rada i pretpostavlja da su muškarci i žene jednaki u pogledu njihovog talenta, ali da se žene suočavaju sa ograničenjima kada žele da postanu preduzetnice, da primaju slične plate kao muškarci i, šire, da čak i učestvuju na tržištu rada. Sve to, ističe Davalos, dovodi do smanjenja onoga što bi ekonomija mogla da proizvodi.

- Prepreke sa kojima se žene u Srbiji suočavaju u pogledu učešća na tržištu rada su povezane sa propisima o radu, pristupom uslugama za brigu o deci i starijima, stavovima i društvenim normama, pristupom imovini i finansiranju i drugim. Prisutna su i neka ograničenja koja poslodavci uzimaju u obzir prilikom zapošljavanja žena u Srbiji, a koja su povezana sa radnim zakonodavstvom i konkurentnim zahtevima koji se postavljaju pred žene, imajući u vidu porodične obaveze - kaže Marija Davalos.

Ona kaže da su ograničenja sa kojima se žene suočavaju u smislu učešća na tržištu rada višestruka i spadaju u fokus nekoliko ministarstava. Ovo se, kako kaže, može promeniti poboljšanjem njihovog pristupa veštinama, naročito kroz promovisanje učešća žena u oblastima u kojima obično nisu prisutne. Zatim pristupa imovini, kroz rešavanje ograničenja u propisima i procedurama vezanim za upis imovine koji ograničavaju upisivanje žena kao suvlasnika imovine, radnih propisa, kroz promovisanje dostupnosti i korišćenja roditeljskog odsustva za očeve.

- Takođe i promovisanjem pristupa, kvaliteta i dostupnosti usluga za brigu o deci i starijim licima i to tako da žene mogu da balansiraju rad i porodične obaveze za koje su obično zadužene. Društvene norme i stavovi takođe ograničavaju ulogu žena u društvu. To mora biti deo politike o rodnoj ravnopravnosti i može da se menja kroz politike koje promovišu pristup ekonomskim mogućnostima za žene, ali takođe kroz menjanje normi i promenu ponašanja koja diskriminišu žene - dodaje ona.

Svetska banka podržava Vladu Srbije da utvrdi politike koje treba da budu sprovedene u cilju rešavanja glavnih prepreka vezanih za pristup imovini, učešće na tržištu rada, kao i praćenja i evaluacije. Ovo je multisektorska agenda i zahteva koordinaciju od strane rodnog mehanizma u cilju praćenja napretka i promovisanja rodnih pitanja u svim ministarstvima, i na nacionalnom i na lokalnom nivou.

- Idealna situacija je ona u kojoj muškarci i žene imaju jednake mogućnosti da se zaposle ili da postanu preduzetnici. Drugim rečima, ne treba da postoji ništa što opterećuje jednu grupu više u odnosu na drugu i što ograničava njihovu sposobnost da vode produktivan život. To još uvek nije slučaj u regionu. Zemlje na Zapadnom Balkanu se suočavaju sa sličnim izazovima kada je reč o pristupu žena ekonomskim mogućnostima. Iako postoje razlike između zemalja u obimu isključenosti sa tržišta rada, mnogi pokretači su slični - zaključuje Marija Davalos.

Rodni jaz postoji u mnogim zemljama u Evropi, njegova veličina varira od zemlje do zemlje, a na Zapadnom Balkanu je značajna. U Srbiji je učešće žena u radnoj snazi oko 11% ispod proseka u EU, tako da je rodni jaz značajan u poređenju sa drugim evropskim zemljama.