Safari na tri kilometra od centra Vršca

Podno Vršačkih planina, na putu Vršac – Veliko Središte, porodica Stefanović oformila je svojevrsni zoološki vrt. Na površini od tridesetak hektara naseljeni su evropski jeleni i jeleni lopatari, jedna mlada vučica..., a uskoro će u Vršac stići i medved. Koliko su vremenom odstupili od svoje prirodne ćudi, ilustruje podatak da se divlje svinje hrane "iz ruke", a lopatar i bivoli vole da budu češkani po leđima i vratu.

Još 1994. godine, supružnici Konstantin i Nevena Stefanović su na licitaciji od Vojne ustanove kupili dve ženke i jednog mužjaka lopatara. Stefanovići ističu da njihovi lopatari nisu obični: "plave" su krvi, jer poreklo vuku iz brionske linije, oplemenjene lopatarom iz Mađarske. Trenutno u ograđenom prostoru živi trideset ovih lepotana. Da bi uopšte mogli da odgajaju divljač, Stefanovići su morali da sa šumskim gazdinstvom sklope ugovor, a i lovačko društvo je moralo da se saglasi da pomenutih 30 hektara bude izuzeto iz lovišta.

Devedesetih godina, dok su kod nas vladale zabrane gajenja divljači van državnog sektora, Mađari su otvorili čak 1.500 farmi, sa oko 40.000 jelena lopatara, koje uzgajivačima pružaju velike šanse za dobru zaradu. I u Austriji postoji blizu 4.000 sličnih farmi, u Nemačkoj i Švajcarskoj se uzgoj divljači tretira i stimuliše kao porodični biznis.

U lovištima je malo divljih životinja, pa bi ovakvim farmama njihov broj mogao da se uveća, a od lovnog turizma zemlja da ostvari dobar devizni priliv. A i za mnoge porodice u Srbiji bi uzgoj divljači mogao da bude izvor dobre zarade.

O ovom zoo-vrtu, nadomak centra grada, stara se Konstantinov i Nevenin sin Sreten Stefanović, mladi agroekonomista, koji planira da za sve brojnije posetioce ovog egzotičnog imanja obezbedi i turistički vozić.