Opštine ne uspevaju da uključe građane u planiranje lokalnog budžeta

Većina opština i gradova nekoliko godina unazad pokušava da primeni evropsku praksu uključivanja građana u proces planiranja lokalnog budžeta i investicija, ali se rezultati razlikuju od sredine do sredine. Glavni problem je to što su ljudi nezainteresovani ili nemaju poverenja da će ono što predlože zaista naći put do vlasti.

Jedan od razloga za relativno mali odziv u mnogim sredinama jeste i nejasna ili neprilagođena metodologija uključivanja ljudi, kažu predstavnici švajcarskog projekta Reforma poreza na imovinu, koji su zajedno sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave radili na pripremi izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi. Nacrt tog dokumenta sada se nalazi u skupštinskoj proceduri, a između ostalog propisuje obavezu lokalnih vlasti da prilikom izrade budžeta konsultuju građane.

– Tu temu smo mi dotakli kroz švajcarski projekat Reforme poreza na imovinu, kojim smo kroz nekoliko ciklusa obuhvatili 44 lokalne samouprave. Program je bio i takmičarskog karaktera, i opština ili grad koji na kraju procesa dobiju nagradu od milion švajcarskih franaka u obavezi su da zajedno sa građanima osmisle kako će je potrošiti. Skoro 90% opština je to prihvatilo kao stalnu praksu, kao i svi od ukupno 14 obuhvaćenih gradova – kaže Aleksander Grunauer, šef projekta Reforma poreza na imovinu.

On objašnjava da do sada nije bilo jasnog modela kako animirati ljude da daju predloge, pa su se opštine snalazile, jedna od druge prepisivale rešenja, ali ona, tako preslikana, nisu dala svuda iste efekte.

Na primer, navodi Grunauer, opština Inđija je među prvim uvela internet u rad lokalne administracije, građani su na to navikli, i bilo je relativno lako preko zvaničnog sajta dobiti predloge za izradu budžeta. Međutim, upola manje Malo Crniće nije na taj način uspelo da uključi ljude, jer relativno mali broj koristi internet, ali se do predloga stanovnika dolazi direktno – predsednik Opštine svakog dana prima građane i sa njima razmatra šta bi trebalo izgraditi.

S druge strane, priča Grunauer, opština slične veličine, Bojnik, organizovala je da se u centru mesta postave štandovi na kojima se popunjavaju formulari i građani izjašnjavaju o tome u šta je najbolje utrošiti lokalni novac. Ima i sredina gde ljudi u holu opštinske zgrade, kada dođu da završe neki posao, mogu da popune obrasce i iskažu svoj stav.

Branislav Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave, kaže da je uvođenje obaveze da se prilikom pripreme odluka o budžetu u delu planiranja investicija sprovede javna rasprava, kaže da je to najvažnija novina u predloženim izmenama zakona.

– Time omogućavamo bolju primenu instituta neposredne demokratije i većeg uključivanja građana u donošenje odluka koje su važne za njihove zajednice. Predlažemo obavezno konsultovanje građana u pogledu kreiranja budžeta lokalnih samouprava u oblasti investicija. Neke opštine i gradovi u Srbiji to već rade i koriste neki od načina komunikacije da konsultuju građane (Pirot, Bečej, Loznica, Vranje, Pančevo Ruma…), ali naša intencija je da to postane obaveza svih lokalnih samouprava, jer sredstva u budžetima su sredstva svih građana i imaju pravo da učestvuju u odlukama kako ih ulagati i na šta ih trošiti – rekao je ministar.

On je dodao da će biti unapređeno i funkcionisanje mesnih zajednica i njihov odnos sa jedinicama lokalne samouprave.

Podsetimo, Vlada je nedavno usvojila izmene Zakona o lokalnoj samoupravi i državnoj upravi, prema kojima su lokalne samouprave u obavezi da uključe građane u donošenje odluka o trošenju novca.