(Biznis)Snežana Ristanović, direktorka dobrovoljnog penzijskog fonda (DUPF) "Raiffeisen Futura" - Zadovoljni smo, uprkos svemu

(Snežana Ristanović)

Prošla i ova godina su bile veoma teške za institucionalne investitore, ali i pored toga, dobrovoljni penzijski fondovi imaju solidne rezultate, iako su, praktično, kao industrija bili na marginama, a upravo su ove krizne godine pokazale da je napravljena sistemska greška u odnosu na ovu industriju, kaže Snežana Ristanović, direktorka dobrovoljnog penzijskog fonda (DUPF) "Raiffeisen Futura".

S kojim problemima se susreću dobrovoljni penzijski fondovi?

- Nama nedostaju kvalitetni projekti, u koje smo spremni da uložimo svoja sredstva. Pošto imamo konzervativnu politiku ulaganja, možemo da ulažemo u akcije koje su na A listi Beogradske berze do 40%, a najviše 10% u akcije koje su na B listingu, u državne hartije od vrednosti. Dužničkih hartija kod nas nema dovoljno (samo obveznice stare štednje) i to je ono što mi sa nestrpljenjem čekamo, a tu je na potezu država. Svima, kako državi, tako i lokalnim samoupravama, institucionalnim investitorima kao što smo mi sigurno odgovara da se pojave kvalitetne municipalne obveznice, koje će izdati jedinice lokalne samouprave. Očigledno je da smo se više okrenuli ka obveznicama stare devizne štednje i depozitima u bankama, i to je ono što je očuvalo vrednost imovine kojom fondovi upravljaju.

Šta vam najviše smeta?

- Smeta nam to što se u oročene depozite kod banaka može uložiti najviše do 5% ukupne imovine fonda, a u regionu i EU ne postoje takva ograničenja. Možda će se to sada, dok je kriza, izmeniti, a posle toga sigurno će se pojaviti nove mogućnosti za ulaganje DUPF. Konkretne sugestije ćemo uputiti NBS, kao regulatoru, i Ministarstvu finansija, kao predlagaču zakona. Našim članovima bi zaista mnogo značilo da se pod hitno izmeni zakon u delu ograničenja ulaganja.

Kako to da u 2008. najveći udar na srpske fondove nije od svetske krize?

- U prvom kvaratalu iz fondova je povučeno oko 202 miliona dinara, a u trećem tek oko 50 miliona dinara. Razlog za veliko povlačenje novca nije kriza, već Naftna industrija Srbije, odnosno država. Naime, zaposlenima u NIS-u je poslodavac uplaćivao dopunske penzijske doprinose, a onda se odlukom resornih ministarstava prestalo s uplatama, a oni koji su napunili 53 godine života povukli su svoja sredstva. Takođe, država je i PTT-u na neki način uskratila uplatu dopunskih penzijskih doprinosa u zamenu za regres u istom iznosu. Mislim da je tako napravljena greška, jer kada ponudite keš ili štednju, svaki radnik će se opredeliti za keš. Država treba da razmišlja na dugi rok i da usmeri deo sredstava na dugoročnu štednju, a ne na potrošnju.

Razmišljanje na kratak rok država je pokazala i kod reforme penzijskog sistema i (ne)uvođenja drugog stuba?

- Veliki sam pobornik drugog stuba penzijskog sistema, jer bez njega Srbija, kao četvrta najstarija nacija na svetu, nema budućnost. U svim zemljama svaka reforma, pogotovo uvođenje drugog stuba, bilo je pitanje političkog konsenzusa, pa ne verujem da ćemo se po tom pitanju razlikovati od ostalih. Znam samo jedno - svaki problem koji se odlaže mnogo je teže rešiti sutra nego danas.

Argument je da je uvođenje drugog stuba veoma skupo?

- Tranzicioni trošak je veliki i to je tačno, ali šta je nama alternativa? Ako danas imamo jednog zaposlenog na jednog penzionera, a negativnu stopu prirodnog priraštaja, znamo da će situacija biti sve nepovoljnija. To u praksi znači da se manjak u kasi državnog penzijskog fonda može dopunjavati samo većim porezima i doprinosima ili kroz inflaciju. Bojim se da nas to čeka, ako se što pre ne preduzme nešto. Uvođenje drugog stuba je proces, a mi i dalje nemamo strategiju u kom pravcu ide reforma našeg penzijskog sistema u sledećih 30 do 50 godina.

Fondovima je dozvoljeno da u nepokretnosti ulažu 15%, a prema izveštaju NBS, fondovi su uložili samo 1,7%. Zašto?

- Tačno je da je dobrovoljnim penzijskim fondovima dozvoljeno da ulažu 15 odsto imovine u nepokretnosti i to ne više od pet odsto u jednu nepokretnost. Naša država je u ovom delu, u odnosu na zakonska rešenja većine zemalja u regionu, napravila pozitivan iskorak, dozvolivši fondovima da ulažu u nekretnine. Osnovni razlog što većina DPF još ne ulaže u nekretnine je to što je njihova imovina mala.

Da li ste zadovoljni poslovanjem "Raiffeisen Future"?

- Što se nas tiče, imamo sve razloge da budemo zadovoljni. Prošlu godinu smo završili s prinosom od 19,46%. U trećem kvartalu 2008. ostvarili smo prinos od 11,56% od početka poslovanja. "Raiffeisen Futura" dobrovoljni penzijski fond je prvi od novoosnovanih fondova koji je prešao iz grupe malih u grupu srednjih fondova po vrednosti imovine kojom upravlja, u odnosu na imovinu celokupne industrije DPF. Danas imamo više od 10.660 članova i upravljamo imovinom koja iznosi više od 350 miliona dinara.

Da li među fondovima postoji nelojalna konkurencija?

- Na žalost da, jer pojedini fondovi savetuju da se ne ulaže u jedinice kojima je veća vrednost, što nije korektno prema građanima. Ovo je mlada industrija i mi zajedno s državnim institucijama treba da edukujemo građane, a ne da ih pridobijamo tako što im dajemo iskrivljenu sliku o ovoj industriji. To nije dobro i tako doslovno sečemo granu na kojoj sedimo. Važno je posmatrati ne samo apsolutnu vrednost investicione jedinice datog fonda, već i ostvarene kvartalne prinose.

Danas se u svetu vlade različito dovijaju kako da smanje posledice krize, od "nacionalizacije" banaka u SAD do pravog podržavljenja penzijskih fondova u Argentini. Kolika je to šteta za korisnike, koji da su hteli da daju novac državi, sami bi to isprva učinili?

- Slučaj Argentine je veoma interesantan. O ovom slučaju se dosta diskutuje u svetu. Predsednica Argentine Fernandez de Kirher je pod populističkom krilaticom "Dok razvijene zemlje štite svoje banke, mi štitimo naše radnike i penzionere" nacionalizovala 10 privatnih penzijskih fondova, čime je vlada preuzela od najvećih investitora u državi upravljanje imovinom većom od 30 milijardi dolara. Argentina je suočena s problemom visoke zaduženosti i otplate duga, vladi je potrebna gotovina, ali mnogi svetski ekonomisti su ovaj potez jednostavno nazvali "državnom pljačkom". Preuzimajući privatne penzijske fondove, de Kirher rešava problem protoka gotovine za naredne tri godine svog mandata. Ovakav potez vladi stavlja na raspolaganje 10 odsto BDP-a i dozvoljava preusmeravanje 400 miliona dolara od doprinosa zaposlenih godišnje na pokrivanje državnog duga. Ekonomista Miguel Kiguel je potez predsednice jednostavno prokomentarisao: "Gde će se država zaustaviti? Danas uzima privatne penzijske fondove. Ko je sledeći?".

Narednu godinu u Srbiji najavljuju kao godinu krize i štednje. Da li je to prilika za fondove ili otežavajuća okolnost za njihovo poslovanje?

- Bez obzira na tešku godinu koja nam predstoji, očekujem da će se i broj članova i imovina DPF povećavati. Ne zaboravimo da je reč o uplatama relativno malih mesečnih iznosa i zaista sam uverena da građanima s prosečnom zaradom ne predstavlja "udar" na mesečni budžet izdvajanje od na primer 1.000 dinara, koliko iznosi minimalna uplata.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet sa sajta www.biznisnovine.com)