Test: Treća generacija Renault Megane - novitet na našem tržištu

Nova generacija modela Renault Megane uskoro kreće u prodaju na našem tržištu. Imali smo zadovoljstvo da se neposredno pre i tokom novogodišnjih praznika družimo sa dva predstavnika treće generacije popularnog Francuza, i iz prve ruke uverimo u brojna poboljšanja u odnosu na prethodnika.

Megane se za sada proizvodi u dva oblika karoserije - kupe i berlina (hečbek). Mi smo isprobali drugu varijantu, i to dva vozila - benzinca i dizelaša, sa različiltim nivoima opremljenosti (tj. luksuza). Pored novog megana sa osnovnim (Expression) paketom opreme, sa benzinskim motorom zapremine 1,6 litara i 110 „konja“ (prepoznaćete ga po slikama ispred Smederevske tvrđave), provozali smo i (bez preterivanja) iznenađujuće luksuznu verziju sa Privilege opremom i već legendarnim 1.5 dCi motorom od 1,5 litara (105 KS) – na slikama ga vidite u društvu penzionisanih letelica.

Ovoga puta, Megane nije doživeo evoluciju, već revoluciju. Čitav duh automobila je modernizovan, od dizajna, preko ergonomije enterijera, do upravljanja. Sveukupan utisak u vožnji je znatno izmenjen (definitivno, unapređen), bez obzira da li se nalazite u poziciji vozača, suvozača ili putnika na zadnjoj klupi.

Do sada je Megane bio smireni pripadnik srednje klase, dopadljiv porodičnim ljudima, mahom u tridesetim/četrdesetim godinama, koji žele da obezbede neupadljiv, pouzdan prevoz za dečicu do škole ili na more.

Sada je postao ljuta mašina, dinamičnih, oštrih linija, odlučna da svojom pojavom zainteresuje i mlađe vozače, uz istovremenu potrebu za zadržavanjem dosadašnje verne renoove „publike” (uspešno – videlo se po čežnjivom pogledu koji mu je za vreme testiranja uputio vlasnik prve generacije „lagune”). Vizuelni nastup je preuzet upravo iz treće generacije Lagune, koja je izazvala veliku pažnju svojom pojavom prošle godine (i koju ćete uskoro imati prilike da takođe izbliza upoznate putem E kapije).

Ako se dizajnu eksterijera dogodila revolucija, šta tek reći o unutrašnjosti kabine? Potpuno nov doživljaj pokazuje da dizajneri nisu pokazali nikakve pretenzije ka očuvanju tradicije (pogotovo u luksuznom Privilege paketu opreme).

Instrument tabla je koncipirana u neobičnoj digitalno-analognoj kombinaciji. Analogni je obrtomer, koji praktično nisu ni morali da ugrađuju – brzinomer ionako toliko suvereno dominira vidnim poljem da „brata“ u potpunosti potiskuje u drugi plan. Ovo je odlično rešenje u smislu svakodnevne upotrebljivosti, jer se vozaču u deliću sekunde govori koliko je privlačan radarima - nema šanse da i najkraći pogled na tablu ne "uhvati" upravo cifru na brzinomeru, makar i ne bio direktno na nju fokusiran.

Sve komande su lako dostupne, raspoređene na preglednoj kontrolnoj tabli. Pozicija vozača je odlično osmišljena, sedište se podešava po visini, a volan po visini i dubini (s tim da ga je moguće "izvući" znatno više nego kod većine automobila, kojoj god klasi pripadali). Ergonomija je odlična za ovu klasu vozila, i u njega se može smestiti petoro odraslih putnika.

Jedino je nezgodno kada je u pitanju Privilege paket sa staklenim šiberom napred i staklenim krovom pozadi. Ova opcija dodatne opreme smanjuje visinu "neba" kabine za nekih pet centimetara, čineći zadnju klupu nepogodnom za visoke putike. Ako ste porodičan čovek i planirate da pozadi smestite decu ili sedište za bebu, ovakva "žrtva" se svakako isplati - svi koji su videli automobil su bili oduševljeni dvodelnim staklenim krovom (čiji se prvi deo elektronski otvara).

Preglednost je dobra, osim kada je u pitanju zadnji deo vozila, što je cena plaćena za lepotu (tačnije, izoštravanje ugla pod kojim je postavljen "C" stub i njegovu širinu). Od pomoći su odlični, elektronski podesivi retrovizori.

Koliko god da vam se sviđaju dizajn novog megana i kvalitetni materijali korišćeni u kabini, sačekajte da osetite sistem vešanja i upravljanja da biste dali konačnu ocenu. Preradivši platformu prethodnika (do juče aktuelne druge generacije), Renault je omekšao opruge i obezbedio mnogo udobniju vožnju, uspevši istovremeno da unapredi upravljanje u ekstremnim situacijama.

Konkretno, to znači da se Megane odlično nosi sa neravninama na putu, čak i ozloglašenim (a za nas svakodnevnim) udarnim rupama (čuju se, ali se maltene ne osećaju, niti uspevaju da značajno poremete putanju vozila). Uspeh je utoliko veći što se takav rezultat postiže i sa najvećim raspoloživim pneumaticima 205/55 na 16-inčnim aluminijumskim felnama, uključenim u Privilege paket opreme.

Upravljački mehanizam koji Megane koristi se verovatno već uveliko izučava u konkurentskim konstruktorskim biroima. Električni servo upravljač je precizan i direktan, i reaguje kao da čita misli vozača, za šta pretpostavljamo da posledica korišćenja dobro programiranog upravljačkog softvera. Preko volana možete jasno da osetite šta radi svaki od točkova na putu.

Naravno, ako preterate, ipak će se pojaviti podupravljanje (ovaj auto nije namenjen za trke), ali će se volan svojski potruditi da vas upozori na poteškoće i pomogne vam da ih rešite u deliću sekunde.

Bez pohvale ne treba da prođe ni politika renoa, koji nudi sasvim solidnu opremu već u osnovnom paketu svog novog čeda iz "C" segmenta. Tako Expression raspolaže sa npr. elektronskim podizačima svih prozora (svi su impulsni/automatski), dvozonskim klima uređajem, putnim računarom, audio sistemom sa šest zvučnika, ključ-karticom, elektronskim podešavanjem retrovizora, svetlima za maglu, prednjim naslonom za ruke, šestostepenim manuelnim menjačem, kontrolom audio sistema iza volana, prednjim i bočnim vazdušnim jastucima, ABS-om, itd.

Sledeći paket opreme je Dynamic, a nav vrhu liste je Privilege, kod koga je kartica za otključavanje radio-frekventna (RF), što znači da je dovoljno samo da je držite u džepu, a auto će se sam otključavati/zaključavati, otvarati i sklapati spoljne retrovizore u zavisnosti od vaše blizine. Kao i kod osnovnog paketa, motor se startuje pritiskom na dugme, a luksuzni pristup podrazumeva još i bolji audio sistem (osam zvučnika, šaržer za 6 CD-ova), Bluetooth konekciju za mobilni telefon, kožni volan i polukožna sedišta, sistem za upravljanje audio i GPS uređajima, sa kontrolama postavljenim iza ručice menjača i LCD displejem u boji ugrađenim u prednju tablu... Već smo pomenuli stakleni krov,a tu su i elektronski sistem za kontrolu stabilnosti, tempomat, prednji i zadnji senzori za parkiranje sa audio obaveštavanjem i još poneki korisni dodatak.

Ostalo je da se ukratko osvrnemo na poređenje pogonskih agregata. Turbo-dizelaš od 1,5 litara je svakako ekonomičniji izbor. Trošio je u proseku 6,9 litara, u vožnji koja se u 2/3 slučajeva odvijala u Beogradu, po hladnom vremenu i relativno klizavom kolovozu, i tokom koje je pređeno nešto manje od 600 kilometara. Benzinac zapremine 1,6 litara je prikazao prosečnu potrošnju veću za tačno dva litra, u vožnji od oko 200 kilometara, od čega je 2/3 pređeno na autoputu, a ostatak u gradu. Pritom treba imati u vidu da su ove cifre nešto veće od realnih zbog nerazrađenosti motora (oba su prešla po oko 600 kilometara kada smo ih preuzeli na test).

Vozne karakteristike oba agregata su slične, s tim da benzinac pobeđuje po pitanju audio ugođaja, a dizelaš se (očekivano) bolje ponaša na dugim uzbrdicama i lakše toleriše nepravovremene promene stepeni prenosa, odnosno poseduje veću elastičnost. Za koji god da se odlučite, nema mnogo prostora za grešku.

Milan Kovačević