Topla voda alternativa gasu - rešenje za grejanje u Kikindi

(Kikinda)

Iako na svojoj teritoriji ima naftno i gasno nalazište, Kikinda se proteklih dana našla među gradovima najviše pogođenim akutnom energetskom krizom. Više od 17.000 domaćinstava i korisnika daljinskog grejanja ostalo je hladnih radijatora, uprkos činjenici da se sa ovih prostora crpi oko 500.000 kubika gasa dnevno, što je skoro celokupna proizvodnja ovog energenta u Srbiji. Ispostavilo se da je i Kikindi, kao i drugim gradovima, mahom u Vojvodini, potreban "plan B", odnosno alternativa gasu.

– Istina je da Javno preduzeće "Toplana" kao jedini izvor energije koristi sve skuplji, a sada smo videli, i povremeno nedostupni gas. Tim inženjera "Toplane" se prethodna dva meseca bavio razradom drugih i drugačijih rešenja, u prvom redu mogućnostima korišćenja ovdašnjeg geotermalnog resursa, koji je sada potpuno neiskorišćen – kaže za "Politiku" direktor kikindskog JP "Toplana" Karolj Damjanov.

Još 2006. godine Centar za energetiku Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu utvrdio je da Kikinda ima velike geotermalne potencijale i da bi njihovo korišćenje bilo isplativo za grejanje, za pripremu potrošne tople vode ali i za potrebe poljoprivrede.

Na području opštine postoji pet geotermalnih bušotina, dubokih oko 1000 metara. Njihov kapacitet je od osam do 15 litara u sekundi, a temperatura vode je oko 50 stepeni. Jedan izvor, koji se nalazi u samom centru Banatskog Velikog Sela, ima i lekovita svojstva. Međutim, ideja da se tamo izgradi moderan banjski kompleks, koji bi ekonomski preporodio selo, nikada nije realizovana.

– Pomenuti resursi se mogu upotrebiti i u sportsko-rekreativnim objektima, bazenima, ribnjacima, plastenicima, za zagrevanje poljoprivrednih objekata, u hladnjačama, procesu prerade i sušenja hrane... Ovi izvori su ne samo alternativa gasu, već su i daleko ekonomski isplativiji, a mogli bi da greju čitavu Kikindu. Istina, izrada sistema za eksploataciju geotermalnih resursa svakako zahteva velika ulaganja, što uključuje sve mogućnosti finansiranja, od donacija do sredstava iz budžeta pokrajine i republike. Planiramo da do marta izradimo studiju koja bi obuhvatila sve tehničke i ekonomske aspekte jednog takvog projekta i da zatim povedemo kampanju promocije naše ideje, jer ne smemo dozvoliti da nam se ponovi situacija od pre nekoliko dana – zaključuje Damjanov.