Velika fluktuacija radne snage u trgovini, buticima, pekarama... - Mlađi lakše menjaju posao

Gotovo svakodnevno na izlozima prodavnica, butika, radnji, na društvenim mrežama, u oglasima, ali i na banderama i autobuskim stanicama, može se pročitati da su potrebni radnici. Najviše je ponuda za rad u prodavnicama, restoranima, pekarama, a kako stvari stoje, radnici su uvek potrebni, odnosno izgleda da je promena radnika na tim mestima velika.

Razloga za to je mnogo - od visine plate do trajanja radnog dana, pa je sasvim sigurno da, čim se pojavi malo bolja ponuda, zaposleni promene radno mesto.

O tome nerado pričaju i radnici i poslodavci, a svako iz svog razloga. Poslodavci se uglavnom žale na to da me mogu odmah da prime radnike, da radije primaju po preporuci i ako neko nekog zna, da mora proteći probni rad da bi se uverili u to kako novi radnik radi.

Radnici, s druge strane, ukazuju na to da su gazde vrlo često široke ruke kad se razgovara o prijemu, da obećavaju više plate nego što ih na kraju meseca isplate, da zarade često kasne i da su uglavnom minimalne, da neretko rade duže od osam sati, što se na plati ne vidi.

Prodavci jesu traženi, ali da bi se obavljao taj posao, uopšte nije nužno da se poseduje ta struka. Zato i ne čudi što u pekarama, buticima, radnjama rade gimnazijalci, ili oni koji imaju bilo koju srednju školu, ali i mnogi s višim obrazovanjem koji su ostali bez posla, pa se prihvataju onog koji mogu dobiti.

Oni stariji od 50 godina uglavnom ćute i rade i spremni su da trpe mnogo više nego mlađi, koji se lakše odlučuju da promene radno mesto.

Izvesno je da je ponuda radne snage daleko veća nego ponuda radnih mesta i da su, ponekad, gazde spremne da plate više, ako neko ima iskustva i kvalitete koji su potrebni. Tako je, recimo, kuvara, prilično teško naći, posebno ako mu se nudi zarada od 25.000 dinara, što nije retko.

- Javio sam se na oglas u jednom od novosadskih hotela za radno mesto kuvara. Imam višegodišnje iskustvo u zemlji i inostranstvu i veoma sam bio iznenađen ponuđenom platom od 25.000 dinara koju sam, naravno, odbio - kaže sagovornik Dnevnika.

Prema njegovim rečima, iako je to izuzetno niska plata za bilo koji posao, sasvim je sigurno da za kuvara s iskustvom, koji svakodnevno priprema hranu, nije odgovarajuća.

- Mislim da bi poslodavci, bez obzira na to o kojem poslu da je reč, trebalo mnogo više da misle o tome kakav im je radnik potreban i šta žele da dobiju angažujući ga. Nažalost, to najčešće nije slučaj, a rezultat je brza izmena radnika.

Dok to ne postane pravilo, neće biti neobično da u kafićima ili buticima rade profesori stranih jezika ili istorije, grafičari, da se radnici često menjaju i da oni koji dobro savladaju posao odu, a dođu novi koji tek počinju da uče. Ostaju samo stariji i oni koji nemaju izbora.