Otvaranje novih Trešnjober vrtića u Beogradu do kraja 2018. - Predškolska ustanova razmatra i širenje po Srbiji i regionu

Mame i tate beogradskih mališana pohrlili su u predškolske ustanove već prvog dana ovogodišnjeg konkursa za upis u vrtiće, 7. maja, pa su nadležni u prva 24 časa primili oko 3.500 zahteva, od čega oko 1.500 elektronskim putem.

"Trka" za mesto u državnim vrtićima trajaće do 18. maja, a oni koji žele da izbegnu ovaj "maraton" i pruže istovremneo svojim mališanima adekvatnu brigu, mogu da pokucaju na vrata privatnih predškolskih ustanova.

U jednu od najstarijih među njima, kako u Beogradu, tako i u Srbiji - Trešnjober, osnovan još 2001. godine,
svakog radnog dana dolazi oko 350 dece. Podeljeni su u 22 grupe na tri lokacije - Vračar, Zvezdaru ili Altinu. Programi koji se realizuju u ovoj predškolskoj ustanovi organizovani su u tri međusobno povezane celine - jasle za decu do 3 godine, program predškolskog vaspitanja i obrazovanja za decu do 5,5 godina i pripremni predškolski program i produženi boravak za školsku decu od 7 do 10 godina.

- Vaspitni rad baziramo na zadovoljavanju dečijih potreba, interesovanja i obezbeđivanju prava na slobodan izbor, zato što verujemo da su deca sposobna da budu aktivni učesnici u izboru onoga što žele da nauče. U prvi plan ne stavljamo usvajanje određenog unapred isplaniranog sadržaja, već se fokusiramo na razvoj funkcionalnog mišljenja. Projektni pristup učenju za koji smo se odlučili upravo daje priliku svakom detetu da istraži kroz igru ono što ga zanima, a u isto vreme, uz saradnju sa lokalnom zajednicom i roditeljima, shvati da učenje nije vezano samo za obrazovnu ustanovu, već da se ono dešava svuda - objašnjava za naš portal Ljiljana Todorović, master pedagog PU Trešnjober.

Osim redovnog programa koji realizuje, ova predškolska ustanova nudi i dodatne programe koji odgovaraju na specifična interesovanja dece. Takvi su program učenja stranih jezika (engleskog i francuskog), školica sporta, ritmika i ples, škola lepog govora i ponašanja, školica glume, karate...

Širenje u Srbiji i regionu

U "žižu javnosti" ova predškolska ustanova došla je septembru prošle godine kada je prva u Srbiji ostvarila strateško partnerstvo sa najvećim lanacem vrtića u Evropi Crechinter,. Tom prilikom su najavili i otvaranje novih vrtića kako u Beogradu, tako i širom Srbije.

(Ljiljana Todorović) Ljiljana Todorović kaže da od toga nisu odustali, ali da pažljivo prate potrebe tržišta i roditelja.

- Očekujemo realizaciju planova i otvranje novih vrtića u septembarskom i aprilskom upisnom roku. Posmatramo i druge gradove i čitav region i verujemo da će biti prilike za dalji razvoj - objašnjava naša sagovornica.

U skladu sa namerama Trešnjobera, kako kažu, i njihov kolektiv se sve više širi. U ovom trenutku predškolska ustanova broji više od 50 zaposlenih. Osim vaspitača i medicinskih sestara-vaspitača, zapošljavaju i stručne saradnike, jer im je cilj podizanje i održavanje kvaliteta vaspitno-obrazovnog rada, te ulaganje u kadar smatramo imperativom, navodi Todorović.

Trešnjober će tako, ako je suditi po planovima, punolestvo dočekati i znatno širim kapacitetima. Kako kažu, jubilej ih čini ponosnim ali i "jednako odgovornim pred svim godinama predanog rada".

Inkluzivna praksa i poštovanje različitosti

Kada u Trešnjoberu promišljamo o inkluziji, ne doživljavamo je kao zakonsku obavezu ustanove, već upravo kao pravo svakog deteta, ali i svakog roditelja i vaspitača da se razlikuje i da se u toj svojoj različitosti oseća dobro, navodi Todorović.

Većina inkluzivnih programa, ističe, zasniva se na tezi da su svi jednaki, jer imaju iste potrebe, samo su putevi njihovog ostvarivanja možda drugačiji.

- Poštujemo ovu tezu, ali idemo i korak dalje, jer ne smatramo da smo svi jednaki, već da smo svi jednako različiti i da nas upravo to jednako pravo da se razlikujemo sve zajedno obogaćuje. Razlike u kulturnom kapitalu koji deca donose iz svojih porodica i zajednica u kojima žive nisu osnov za diksriminaciju ili ujednačavanje već se razvijanje socijalnog kapitala kroz interakcije i umrežavanje, građenjem odnosa pripadanja i prihvatanja. Kako to postižemo? Tako što ne kreiramo programe za decu, već ih kreiramo sa decom - zaključuje Ljiljana Todorović.