Počela nova runda pregovora sa MMF-om o programu saradnje

Plenarnim sastankom održanim danas u Narodnoj banci Srbije počeli su zvanični razgovori predstavnika Republike Srbije i misije Međunarodnog monetarnog fonda. Delegaciju Republike Srbije na Plenarnom sastanku predvodila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, koja je i guverner Republike Srbije u MMF-u, a u razgovorima su učestvovali i predstavnici ministarstava finansija i privrede.

Misija MMF-a, koju predvodi James Rouf, boravi u Beogradu od 7. do 18. maja radi razmatranja modaliteta buduće saradnje sa Srbijom, saopštila je NBS.

Kako se ističe, tom prilikom biće sagledana aktuelna makroekonomska kretanja i projekcije. Takođe, biće nastavljen dijalog dveju strana vođen tokom prethodne posete misije u martu u Beogradu, kao i tokom Prolećnog zasedanja MMF-a i Grupacije Svetske banke u Vašingtonu, o osnovama ekonomskog programa koji bi bio podržan novim, nefinansijskim, savetodavnim aranžmanom ove međunarodne finansijske institucije.

Novi aranžman trebalo bi da obezbedi očuvanje postignute makroekonomske i fiskalne stabilnosti, kao i podršku nastavku sprovođenja neophodnih strukturnih reformi u cilju postizanja snažnijeg i održivog privrednog rasta, navedeno je.

Kako podseća Tanjug, pregovori o novom aranžmanu odvijaju se u okolnostima rasta bruto domaćeg proizvoda Srbije od 4,5% u prvom kvartalu, procene Evropske komisije da Srbiju ove godine očekuje najveća privredna ekspanzija u deceniji, ali i jasne potrebe dovršenja ekonomskih reformi, pre svega u javnom sektoru.

Nakon uspešnog završetka trogodišnjeg stendbaj aranžmana iz predostrožnosti sa MMF-om u februaru ove godine, vlasti Srbije su pokazale interesovanje za nastavkom saradnje sa Fondom, ali u drugačijoj formi. Novi aranžman bi bio nefinansijski i podržan Instrumentom za koordinaciju politike (PCI), koji je MMF nedavno uveo u cilju obezbeđivanja okvira za pružanje saveta u vezi sa politikom i praćenjem u zemljama kojima nije potrebna finansijska podrška Fonda.

Novi program bi bio usmeren ka održavanju fiskalne i makroekonomske stabilnosti i sprovođenju reformi u cilju postizanja bržeg, inkluzivnijeg i održivijeg rasta predvođenog privatnim sektorom, ali i na borbu protiv sive ekonomije, povećanje javnih i privatnih investicija, jačanje fiskalnih institucija i obezbeđenje podrške finansijskog sektora privrednom rastu, dodaje Tanjug.