Hotelska industrija doživela pravi bum - Srpskom tržištu potreban smeštaj nižih kategorija

Beograd je poslednjih godina doživeo pravu ekspanziju u hotelijerstvu. Danas u srpskoj prestonici ima skoro 100 hotela i blizu 6.000 soba, a popunjenost je na visokom nivou. Stručna javnost smatra da hoteli u Srbiji mogu po svim parametrima da pariraju inostranim, ali da nedostaje smeštaj nižih kategorija, jer uglavnom preovladavaju hoteli sa četiri zvezdice. Naime, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbija raspolaže sa 11 hotela sa 5 zvezdica, 109 hotela sa 4 zvezdice, 139 hotela sa 3 zvezdice, 92 hotela sa 2 zvezdice i 16 hotela sa 1 zvezdicom.

Istraživanja pokazuju i da je najveći procenat inostranih turista tokom 2017. godine noćio u privatnom smeštaju (36,5%), u hotelu sa 4 ili 5 zvezdica boravilo je 24,9%, a hostel je koristilo 17% turista. Što se tiče ukupnog broja posetilaca, podaci Udruženja hotelijera i restoratera Srbije (HORES) navode da je prošle godine 69% turista koji su posetili Beograd boravilo u hotelima sa 4 zvezdice. Takođe, prema HORES-u u glavnom gradu je trenutno na raspolaganju 10.800 kreveta, a potrebno ih je još toliko.

Izgradnja novih hotelskih kapaciteta, kao i rekonstrukcija i adaptacija postojećih objekata u vlasništvu srpskih kompanija značajno doprinosi kvalitetu turističke ponude. Ono što predstavlja glavni izazov u hotelskoj industriji trenutno je činjenica da trećina turista koji provodi odmor u Srbiji nisu prijavljeni, jer često borave u privatnim stanovima, kućama ili vikendicama za koje vlasnici ne plaćaju porez niti na bilo koji način evidentiraju svoje goste, upozoravaju nadležni.

Zbog neprijavljivanja gostiju i značajne svote novca koji država tako gubi, resorno ministarstvo pokrenulo je projekat automatske elektronske prijave turista (e-turist) i paušalnog oporezivanja onih koji izdaju "stan na dan", kako bi pokušalo da reši ovaj problem. Istovremeno, HORES planira da tokom juna predloži izmene Zakona o stanovanju, kako bi uticali na sprečavanje poslovanja u sivoj zoni privatnog smeštaja, odnosno kako bi se ova vrsta usluga uvela u legalne tokove.

Kvalitet hotela dobar, nedostaje kvantitet

Direktor Udruženja hotelijera i restoratera Srbije (HORES) Georgi Genov ističe da tržište samo određuje broj hotela i kaže da hoteli u Srbiji po kvalitetu mogu da pariraju i konkurentni su svim evropskim, ali da nedostaje veći broj soba, kao i više sadržaja u turističkim mestima.

- Hoteli su spremni i tehnički i kadrovski za prihvat gostiju, ali nedostaje turističkih atrakcija - navodi sagovornik eKapije.

On smatra da, posebno u Beogradu, nedostaju hoteli niže kategorije, sa dve ili tri zvezdice. Ono što Georgi Genov vidi kao veliki problem je to što privatan smeštaj posluje u sivoj zoni i na taj način "uzima posao hotelima".

- Nelojalna konkurencija preti da ugrozi hotelski smeštaj. Vlasnici koji imaju više prostora izdaju stanove i to stvara niz problema - navodi on, uz podatak da je 50% takvog smeštaja, odnosno objekata, neprijavljeno.

- Na taj način nemamo ni podatke o tačnom broju gostiju, jer ne znamo koliko njih je odselo u takvim objektima - navodi Genov.

On ističe primere Španije i Nemačke koje su, kako kaže, zabranile takvo poslovanje.

Što se tiče popularnih platforimi, poput Airbnb, Genov kaže da je zamisao dobra, ali da bi takođe morala da se uvede u legalne okvire. Kako objašnjava, za razliku od smeštaja na Airbnb-u, hoteli moraju da ispunjavaju striktne standarde i uslove bezbednosti i glavna razlika je različit poreski tretman, budući da hoteli moraju da plaćaju porez na prihod i boravišnu taksu. To praktično smeštaj preko Airbnb-a čini jeftinijim.

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA Aleksandar Seničić kaže da je problem kod ovakvih servisa to što je reč o sistemu koji ne proverava kategorizaciju i kvalitet.

- Država bi trebalo da se bori protiv toga, jer preko Booking-a mogu da se reklamiraju i oni objekti koji nisu registrovani i nemaju kategorizaciju. To je najveći problem sa ovom vrstom objekata - neproverene smeštajne jedinice - navodi Seničić.

Pomoćnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Renata Pindžo ukazuje da resorno ministarstvo preduzima mere u cilju suzbijanje sive ekonomije, smanjenja nelojalne konkurencije i unapređenja uslova poslovanja na turističkom tržištu.

- Ključne mere koje predlažemo su promena poreskog tretmana fizičkih lica kao pružalaca usluga smeštaja, uvođenje paušalnog oporezivanja, zasnovanog na raspoloživim smeštajnim kapacitetima po primerenoj niskoj stopi kako bi se proširila baza onih koji se oporezuju - ističe ona.

Fizičkim licima bi se na taj način omogućilo da rade samostalno kao ugostitelji, a ne preko posrednika kao do sada.

Beograd i Srbija povoljni za investiranje u hotelsku industriju

Renata Pindžo kaže da Srbiju, a prvenstveno Beograd, mnogi prepoznaju kao povoljno tržište za investiranje u hotelsku industriju, a istog mišljenja je i Ivana Nešković, senior menadžer u kompaniji STR iz Londona, koja navodi podatke da Beograd kao destinacija postaje interesantan i investitorima i posetiocima.

- Porast tražnje u Beogradu je evidentan i zauzetost dostiže rekordne procente i porast od 22% u 2017. u poređenju sa 2016. godinom - navodi sagovornica eKapije koja je nedavno učestvovala na Hotel Summitu u Beogradu.

Međutim, veliki porast kapaciteta je uticao da cene ne prate rast potražnje, već naprotiv, imaju pad od 1,3% u protekloj godini u poređenju sa 2016.

- Odgovornost svakog hotela, ali i grada, odnosno destinacije, je da uradi sve što je moguće da maksimizira mogućnosti koje trenutne okolnosti otvaraju za njihovo poslovanje - ističe Ivana Nešković.

Prema podacima ministarstva gradi se ne samo u Beogradu, već i u Nišu, Novom Sadu, Zlatiboru i drugim delovima zemlje. U Srbiji ima više od 350 kategorisanih objekata.

Urednica InHotel-a i InHoReCa magazina Milica Milutinović ukazuje da su tehnološki trendovi koje nam Zapad prosleđuje u formi "pametne sobe" i svih mogućnosti koje ona nudi gostima definitivno naša budućnost.

- Do tada, u ovoj ranoj uzlaznoj fazi razvoja hotelskog sektora, u kom su se obreli Beograd i Srbija, mora se misliti o daljim koracima - kaže sagovornica eKapije.

Ona dodaje da se, prema rečima većine igrača sa ovog tržišta, mora na vreme stvoriti dovoljno stručne radne snage, a neophodno je ozbiljno raditi i na nacionalnom brendingu, kao preduslovu za dalji uspeh.

Zadovoljni gosti obezbeđuju profit

Generalni direktor kompanije Mona hotel management, Ivan Vitorović, kaže za eKapiju da je prošle godine popunjenost u hotelima Zlatibor Mona i Argo bila oko 80%, a u hotelu Javor 67%.

- Što se tiče zadovoljstva gostiju, koje je jedno od ključnih jer osigurava dugoročnost poslovanja i profitabilnost, prosečan indeks zadovoljstva gostiju se kreće od 8,5 do 9,3 poena, na skali do 10, što je jako dobro i zadovoljni smo, ali svakako uvek ima prostora da budete još bolji - ističe Vitorović.

Kada je reč o načinu rezervacije, Vitorović kaže da "imaju jak kanal prodaje" preko Booking platforme.

- Svi ti kanali su naši partneri i ne mogu da ugroze poslovanje hotela, ali morate da imate jasnu strategiju prodaje - rekao je Vitorović, dodavši da raste i broj rezervacija preko sajta hotela, jer ljudi sve više imaju poverenja u onlajn rezervacije.

Sumirajući stanje u hotelskoj industriji naš sagovornik kaže da "ima još dosta da se radi na uvođenju smart sistema upravljanja i u komunikacijama".

- Mi smo pre svega dobri domaćini i to sada moramo da oblikujemo u duhu savremenih hotelijerskih trendova. Moramo da radimo još puno na sebi i najbolje investicije jesu one u znanje - ističe.

On ukazuje da postoji jak investicioni ciklus u poslednje vreme i da očekuje da će se Beograd dodatno razvijati u izgradnji hotela, zajedno sa drugim gradovima poput Niša, Novog Sada, Subotice. Takođe se nada da će biti i revitalizacije kapaciteta i sadržaja na starim destinacijama, poput Vrnjačke Banje, Sokobanje, Fruške gore, ali i novih kao što su Stara Planina i Goč, jer, prema njegovim rečima - "u tim destinacijama leži potencijal Srbije".

Kontinuiran rast u hotelskoj industriji Evrope

Trendovi "bukiranja" pre posete određenoj turističkoj destinaciji rapidno se menjaju, a na to u velikoj meri utiču digitalni mediji, navode u TOS-u. Trendovi pokazuju da turisti veoma često u slobodno vreme istražuju putem digitalnih platformi i da često pregledaju željenu destinaciju pre rezervacije. Čitanje recenzija je takođe postao obavezan deo pripreme turista.

- Ako treba izabrati jednu reč da se sumira stanje hotelske industrije u svetu u prethodnih nekoliko godina to bi bila "kompleksnost" - objašnjava Ivana Nešković iz kompanije STR.

Ona navodi da se u Evropi beleži kontinuirani rast u hotelskoj industriji već sedam godina, bez obzira na sve izazove.

- Evidentno je da su svi delovi Evrope u porastu i da hoteli i destinacije postaju sve više rezistentni na eksterne faktore i terorizam, pa nedavni teroristički napadi nisu imali uticaj na destinacije poput Barselone, Londona, Mančestera i Berlina. Veliki porast tražnje zapažen je u celoj istočnoj i jugoistočnoj Evropi i to nije zaobišlo ni naš region - ističe sagovornica eKapije.

Ivana Nešković navodi da je, u poređenju sa evropskim i svetskim tržištima, veliki izazov i problem za investitore u regionu nedostatak dostupnih podataka i transparentosti o performansama hotela, jer je "za svakog investitora od ključne važnosti da ima objektivne informacije o glavnim indikatorima i profitabilnosti hotela jedne destinacije".

Prema njenim rečima, drugi izazov je nedostatak ozbiljnijeg pristupa menadžmentu prihoda koji je integralni deo svakog hotelskog biznisa.

Naša sagovornica zaključuje da se može očekivati još jedna pozitivna godina za Evropu, što se tiče hotelske industrije, i da će poseban rast biti zabeležen u mediteranskim zemljama, sa naglaskom na Grčku i Hrvatsku.

Kompletan sadržaj biltena Putovanja kao stil života - Umeće življenja i uživanja pročitajte OVDE.