Meda možda bude i za izvoz - Pčelari se raduju bagremovom nektaru i strahuju od preterane upotrebe hemije na poljima

Na pragu je konačno dobra godina za pčelare, pošto je u poslednjih nekoliko proizvodnja meda zbog loših vremenskih uslova drastično opala. Biće ga, nadaju se, i za izvoz, a naš med najviše cene i kupuju Nemci i Italijani. Bagrem je ono što traže sa ovog podneblja, a na bagremu je trenutno više cveta nego lista.

Čitava brda u Levču bele se od procvetalog bagrema. Pčelari se raduju, jer dobre bagremove paše godinama unazad nije bilo. Očekuju solidnu godinu, ali se i pribojavaju visokih temperatura i brzog precvetavanja bagrema.

Ivan Arsić iz Tečića kod Rekovca ima 700 pčelinjih društava. Dobro se pripremio za bagremovu pašu koja je na terenima Šumadije, Pomoravlja i Levča i glavna tokom godine.

- Prethodne su bile za zaborav. Bilo je nekoliko loših godina zaredom i nadamo se da će ova popraviti stanje i da ćemo vratiti uloženo. Ovih dana je bagrem baš mirisao i mislim da mu vreme pogoduje. Možda fali malo vlage i da temperatura ne bude iznad 30 stepeni - kaže pčelar Ivan Arsić.

Dok se raduju bagremovom nektaru, pčelari i strahuju od preterane upotrebe hemije na poljima. Pravu pometnju u Jagodini i okolini izazvalo je nedavno zaprašivanje komaraca i krpelja iz vazduha. Pčelari tvrde da je deo pčela izletnica stradao.

U gradskoj upravi za zaštitu životne sredine kažu da je zaprašivanje urađeno po uobičajenoj proceduri, u skladu sa tenderom. Posao je poveren zemunskoj firmi Visan, a korišćen je dozvoljeni preparat Moslink i pčelari su, navode, na vreme obavešteni. Moguće da ipak nije izabran pravi trenutak.

- Pošto smo u zenitu bagremove paše, najvažnije za pčelarsku populaciju, molimo lokalne samouprave da ovog puta odlože tretmane iz vazduha krpelja i komaraca, jer time ostajemo bez izletnica, a pčelari će ostati bez prinosa - apeluje predsednik udruženja Sačuvajmo pčele, Dejan Marković.

U ovom udruženju tvrde da je najveća opasnost za pčelinja društva zaprašivanje semena i biljaka sistemskim insekticidima koji se kupuju na crno, kao i zaprašivanje biljaka u cvetu, što je zakonom strogo zabranjeno. Na uljanoj repici su primećena sporadična trovanja pčela.