Fiskalni višak smanjio potrebe za zaduživanjem - Erste Grupa očekuje nepromenjenu monetarnu politiku u Srbiji tokom 2018.

Erste grupa procenjuje da će monetarna politika u Srbiji ostati nepromenjena tokom 2018. godine, s obzirom na stabilnu inflaciju, kao i da bi, zahvaljujući poboljšanju fiskalnog bilansa, zemlja mogla da nastavi sa apstinirajem od izlaska na međunarodno tržište duga.

U analizi o potrebama finansiranja država u Centralnoj i Istočnoj Evropi, stručnjaci Erstea napominju da će najzanimljiviji događaj u Srbiji biti finansiranje jedne milijarde dolara obaveza po obveznici koja dospeva u četvrtom kvartalu, jer je neizvesno da li će država pokušati da iskoristi povoljne uslove i izađe na međunarodna tržišta duga ili će ostati pri aktuelnoj strategiji smanjivanja eksternog dela javnog duga.

- Vidimo da je emisija evroobveznica opet planirana u budžetu za 2018, ali iskustvo u proteklih nekoliko godina pokazuje da Srbija obično preskače izdavanje, uprkos usvojenom planu finansiranja - navodi se u analizi Erste Grupe.

Kao važan momenat za tekuću godinu ističu ugovor o 25-godišnjoj koncesiji Aerodroma, potpisan u martu, koji bi Srbiji trebalo da donese do 1,5 mlrd EUR, od čega bi država mogla da dobije oko 419 mil EUR u vidu inicijalne uplate tokom septembra ove godine i 4,4 do 15,1 mil EUR godišnje u naknadama tokom koncesionog perioda.

Kada je reč o faktorima koji utiču na ponudu i potražnju u Srbiji, aktivnosti emisije HoV u prvom kvartalu 2018. bile su prvenstveno usmerene ka zanavljanju hartija u lokalnoj valuti, konstatuje se u analizi.

Najvažnija novina na tržištu duga, kako primećuju, bilo je uvođenje petogodišnjih i desetogodišnjih dinarskih benchmark hartija od vrednosti, budući da je poslednja 10-godišnja dinarska hartija izdata u oktobru 2014. godine.

Eksperti austrijske banke napominju da su niska inflacija i jak dinar takođe stvorili priliku Narodnoj banci Srbije da realizuje još jedno, unekoliko iznenađujuće smanjenje referentne kamatne stope na tri procenta. Dodaju, međutim, da očekuju da "ton monetarne politike ostane nepromenjen tokom godine, pošto su trenutne niže stope inflacije (u februaru 1,5% međugodišnje, što je na donjoj granici ciljnog koridora) uglavnom posledica efekta niže baze, a ne manjka potražnje".

- Takođe, očekujemo da će inflacija postepeno ubrzati u drugoj polovini godine, kako efekat baze bude počeo da nestaje - poručuju iz Erste grupe.

S obzirom na sve navedeno, predviđaju da će se "prinos na srpske dinarske hartije sa dospećem 2023. kretati ka 4,5% tokom godine, uz pritisak da povećanje eventualno bude i veće zbog kretanja benchmark prinosa".

Kompletnu analizu Erste grupe o tržištu obveznica u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) možete pogledati u PDF fajlu