Vrhovni kasacioni sud odlučuje o zakonitosti naplate troškova obrade kredita - Klijenti banaka nestrpljivi

Sud koji je svojom odlukom pokrenuo povraćaj novca roditeljima za nezakonito višu cenu vrtića, uskoro bi mogao istu praksu da uvede i u naplatu kredita. Proteklih meseci, Apelacioni sud u Beogradu doneo je nekoliko presuda protiv banaka zbog nezakonite naplate troškova obrade kredita. To je ohrabrilo klijente sa stambenim i kreditima većih iznosa da pokrenu hiljade tužbi. Cilj je da povrate i po nekoliko hiljada evra, koliko su im naplaćivale banke po tom osnovu. Pojedinačne odluke koje su donete uskoro bi mogle postati pravilo, ako isti stav zauzme i Vrhovni kasacioni sud.

Banke bi uskoro mogle više da liče na isturena odeljenja sudova nego na kreditne institucije. I to zbog toga što klijenti sve više u banke dolaze zbog prikupljanja dokumentacije za tužbe nego za kredite. Saša Dević mesecima se tuži sa bankom po više osnova. Jedan od njih je i naplata troškova obrade kredita za stan.

- Taj trošak ne postoji u predugovornoj fazi, u zaključku predugovora sa bankom, i banka taj deo ugovora odbija da mi dostavi i tvrdi da ga ne poseduje, a po zakonu nisu mogli da mi odobre kredit bez tog dokumenta. Ja očekujem pravdu. Sudim se sa bankom. Imao sam tri ročišta i očekujemo da sud presudi po pravdi - ističe Saša Dević.

U Udruženju banaka su jasni i ne žele više da ponavljaju stav - Zakon o obligacionim odnosima, prema kojem se donose odluke, donet je pre više od 40 godina, a u to vreme nije predviđao deviznu klauzulu ili troškove obrade kredita. Takođe, ako se nastave presude klijenata protiv banaka po tom osnovu, tužiće naše sudove, odnosno državu, međunarodnim sudovima.

- Znam da je sudska praksa različita, međutim smatram da su troškovi obrade kredita isto što i troškovi zakupa, kao što su troškovi poslovnih ručkova itd. Tako da je to jedan nezavisan trošak, a sve ono što korisnik kredita treba da plati je samo i isključivo kamata - navodi Jelena Pavlović, advokat Udruženja klijenata Švajcarac.

Apelacioni sud je 1. decembra 2017. godine zauzeo stav kroz prvu presudu u korist klijenta, a protiv banke koja je naplaćivala obradu kredita. Takav stav očekuju i od Vrhovnog kasacionog suda.

- Tu je, naime, zauzet stav da samo ugovaranje naplate obrade troškove kredita nije ništavno. Međutim, u slučaju eventualnog spora banka bi bila obavezna da dokaže da je stvarno imala troškove obrade kredita. Dakle, u ovoj konkretnoj odluci u kojoj je Apelacioni sud izdao saopštenje banka nije uspela da dokaže u samom toku postupka da je imala stvarne troškove, zbog čega je tužbeni zahtev usvojen - kaže Mirjana Piljić iz Apelacionog suda.

Ovo nisu jedine tužbe koje klijenti spremaju, jer se priprema lavina sporova klijenata za kredite u švajcarcima.

Srbija je poslednja od 14 zemalja gde ovo pitanje nije na neki način pokrenuto. Očekuje se rešenje u kojem se neće ići na raskid ugovora, već na proglašenje ništavosti. Krediti bi se konvertovali u dinarske, čime bi se izbegla obostrana naplata zateznih kamata i međunarodna arbitraža.

Banke oslobođene tužbi i obaveza ponovo bi pokrenule kreditnu aktivnost, kao što se desilo u Hrvatskoj ili Irskoj.