Prošlo vreme jeftinih pozajmica - kredite će dobiti samo provereni privrednici

Domaća privreda, koja je već na kolenima, zaduživaće se po sve nepovoljnijim uslovima, budući da je vreme jeftinih pozajmica prošlost, ocenjuju bankari. Utrkivanje oko štediša tokom proteklog meseca štednje s druge strane svedoči i o manjku raspoloživog novca u samim bankama, tim pre što matice, koje na stranim tržištima kubure sa svojim klijentima, polako stežu kaiš. Bankari ne kriju da će slobodnih para za pozajmice biti sve manje, a privrednici će biti "detaljno pregledani" pre odobravanja kredita koje će dobijati samo provereni klijenti.

- Banke su od početka krize potpuno promenile svoju kreditnu politiku i ona je u ovom trenutku vrlo konzervativna, a kredite će dobijati samo oni za koje se posle detaljne analize utvrdi da ga mogu vratiti. Krediti će u budućnosti sigurno biti skuplji, što u nekoj meri povećava i rizičnost same banke koje će za ove namene morati da koristi sopstveni kapital - ističe Petar Grujić, jedan od direktora u Volksbanci.

Narodna banka Srbije mogla bi, prema oceni bankara, još jednom da porazmisli o visini referentne kamatne stope koja je od početka godine povećana nekoliko puta, a poslednji put prošlog meseca na trenutnih 17,75%.

- Mi već imamo problem sa kreditiranjem privrede i sve dok je referentna stopa na ovom nivou, mi ne možemo očekivati kamatu na kredit nižu od bar 22% godišnje. Narodna banka ovim brani kurs i inflaciju, ali rezultat su i skuplji krediti posebno posle novih mera o obaveznoj rezervi, gde dinarski procenat sada mora da bude čak 40%. To je još jedan od načina smanjivanja kreditnog potencijala banke, a mogao bi se napraviti selektivan pristup koji bi omogućio da se deo ovih sredstava plasira privredi ukoliko se radi o izvoznicima i time se učini višestruka korist – objašnjava Ljubiša Jovanović, prvi čovek AIK banke.

Skuplji krediti koji se izdaju domaćoj privredi, povećavaju i rizik da ova pozajmica nikada neće biti vraćena jer se kamate kreću i do 30% godišnje.

- Nijedan privrednik ne može da izdrži godišnju kamatu od 30%, a pogotovo sada, i realno je očekivati da je i ne vrati, što samu banku čini rizičnom. Ne treba zaboraviti da će upumpavanja sa strane biti sve manje, pa je vreme da država porazmisli o istinskim merama za spas privrede koja je već na kolenima - ističe Ismail Musabegović, profesor na Bankarskoj akademiji.

- Opšti je stav da privredu čeka teško vreme budući da, baš kao i banke, barata sa manje raspoloživog kapitala od potreba. Dok domaća privreda posrće već neko vreme, bankarski sektor je pod strepnjom od septembra, kada je u svetu prva u nizu propala Lehman Brothers- Koliko će biti kreditiranja zavisi od toga koliko su bankama bili dostupni spoljni izvori finansiranja. Sve su banke od početka finansijske krize počele da ispituju koliki su im gubici napolju i koliko su spremne da ubacuju para ne samo u Srbiju već i u druga predstavništva. Izvesno je da je manji i ukupni iznos strane valute koji je bankama dostupan - kaže Zdravko Krunić, izvršni direktor za rad sa privredom u Societe Generale banci.