Žan-Pjer Donati, direktor AirFrance-KLM za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju - Izgubljen u ćirilici

Ako se veruje u „vesnike“ promena ili bar u dobru strategiju velikih kompanija, dolazak Žan-Pjer Donatija u Beograd dobar je znak.

Ako je suditi prema iskustvu dugom četvrt veka u jednoj od najvećih svetskih avio kompanija AirFrance – KLM, Donati se uvek pojavljivao na novim destinacijama u trenucima velikih promena koje su bile ključne i za porast avio-saobraćaja. U Bejrut je došao odmah nakon drugog udara velike naftne krize krajem sedamdesetih godina, u Madrid po ulasku Španije u EU, a u Johanesburg šest meseci posle dolaska Nelsona Mandele na čelo Južnoafričke Republike.

U Beograd je stigao pre tri meseca i veruje da će se mnogo toga promeniti za Srbiju kad se ukinu vize za Evropsku uniju. „Ovde sam da bih unapredio grupu u Srbiji. Air France-KLM je mali igrač u Srbiji iako je veliki igrač u svetu. Razloga ima dosta, ali nisu nesavladivi. Nedostatak investicija, novca i vize prepreka su i za avio-industriju“, kaže Donati.

Rođen na jugu Francuske, najčešće tu i odmara, jer radno vreme provodi po svetu. Tako je od kad je sa 18 godina otišao na studije ekonomije u Nicu, a potom u Pariz. Studentska leta provodio je radeći kao stjuart za AirFrance i kaže da su mu to bila najbolja letovanja u životu. „Počeo sam da otkrivam avio-kompaniju i javila mi se želja da radim za Air France“, kaže on.

Kad se posle fakulteta našao na tržištu, Air France nije zapošljavao ljude zbog tad aktuelne naftne krize koja je i avio-sektor bacila u probleme. Krenuo je očevim stopama i počeo da radi u banci koja je poslovala na mnogim tržištima što ga je ubrzo odvelo u francusku Polineziju, Južnu Afriku i Saudijsku Arabiju. Već 1981. Air France mu je ponudio ugovor i od tad radi na unapređenju usluga te kompanije širom sveta.

Prvi put se zatekao u nekoj od zemalja jugoistočne Evrope i utisci su, kaže bolji od očekivanja. „Nije tajna da Srbija u zapadnom svetu nema baš najbolju reputaciju, pogotovo zbog događaja u februaru, pitanja Kosova, paljenja ambasada. Očekivao sam neprijateljski nastrojene ljude, siromašnu zemlju i nizak životni standard, a otkrio da je ovo ipak evropska zemlja“, kaže Donati. U Srbiji je tri meseca, smestio se u finom delu Vračara blizu Kalenićeve pijace u kojoj, kaže uživa, kao i u hrani i vinima, a nije loše za zemlju ako jedan Francuz pohvali njenu kuhinju, vina i pijace.

„Jedino što su dobra vina skupa, rekli su mi da je to zbog taksi...Nije teško prilagoditi se zemlji kao što je Srbija, prijateljska je i otvorena“, naglašava Donati. Najviše mu, kaže, nedostaju knjige na francuskom jeziku i dnevne novine. Donati je radio u mnogim delovima sveta jer su ga posao i duh tako nosili, govori i četiri jezika, ali i pored iskustva svetskog putnika, jedva se snalazi u Beogradu. „Pozvan sam nedavno na večeru i dobio sam sva uputstva. Dok vozim, žena drži mapu i ne uspeva nam da se snađemo. Sve je na ćirilici“, priča on.

Snašli su se tako što su brojali slova u imenu ulice i poredili sa mapom. Kaže da je u Bejrutu bilo lakše snaći se nego što je to u Beogradu iako se ovde bolje vozi. Iako još nedovoljno prilagođen za strance, kaže da ga Beograd podseća na Madrid pre nekih 15-tak godina kad je živeo u njemu. „Došao sam ovde krajem septembra, puno je bašti kafića, žamora...“, priča on i kaže da kad se okrene unazad, Madrid bi izdvojio od svih gradova, profesionalno i lično. Tamo je upoznao i svoju ženu i kaže da bi voleo da njihov trinaestogodišnji sin dobije priliku da oseti i špansku i francusku kulturu.

Zbog muzičkih sklonosti sina koji svira violinu obilazi koncerte klasične muzike i operu u Beogradu. „Ponuda programa je dobra, s obzirom na to da postoji samo jedna opera. U Parizu postoje dve, ali je tamo umeće ući na predstavu bez rezervacije nekoliko nedelja unapred. Karte su ovde deset evra, u Parizu više od sto. Ono što je drugačije je scenografija, kostimi, osvetljenje, ali je to već pitanje novca. Specifičnost je to što je sve besplatno, garderoba, usluga, a osoblje ljubazno. Pažnja je nešto na šta nije navikao svet iz razvijenih evropskih zemalja, tamo je sve već industrija„ kaže on.

Pre dolaska u Beograd proveo je sedam godina u Parizu i pesimističan je po pitanju mogućnosti koje će imati naredne generacije. „Ako ne bude došlo do nekih krupnih promena u Francuskoj, generacija mog sina suočiće se sa velikim problemima, po pitanju sigurnosti zaposlenja, standarda življenja“. Usvojene su mnoge loše navike, veliko je uplitanje države, nestao je preduzetnički duh. „Danas svi žele da budu asistenti, niko ne želi da bude preduzetnik. To je čudno pogotovo za bivšu komunističku zemlju. Mali procenat privrednika ima želju da se usavrši, ostatak se opredelio za lagodan život. Život ipak nije toliko lak, može biti lak na kratke staze, ali dugoročno gledano, život je borba“, smatra Donati.

Francuzi su, kaže, ranije imali preduzetnički duh koji je neprimetno nestao. Kvalitet obrazovanja u Francuskoj je u padu, gubi se jezik, raste broj nepismenih i menja se duh. „Nije problem samo lakoća življenja, već i uticaj globalizacije. Kako neko iz Evrope da se takmiči sa Kinom ili Indijom. Bio sam u Silikonskoj dolini u Mumbaju i video sam koliko oni rade. Ne kažem da treba toliko da se radi, ali je činjenica da nismo spremni za promenu koja dolazi“, smatra on.

Dolazak u Srbiju prati pored izazova unapređenja poslovanja grupe u regionu i finansijska kriza. „AirFrance –KLM postoje dugo i prošli su mnoge krize, ratove, 11. septembar. Pripremljeni smo, ali ne zna se koliko će kriza trajati. Prvi put u poslednjih 25 godina rezultati svih avio-kompanija na svetu koje pripadaju IATA pokazuju u septembru pad. Broj putnika je za godinu dana smanjen za više od tri odsto, a kargo za sedam odsto“, kaže Donati.

Neke kompanije već izbegavaju službena putovanja i odlučuju se za video konferencije. Promeniće se i stav ljudi o putovanjima ako kriza potraje, kao što se posle rata nije putovalo i ljudi su se na to navikli. „Moji roditelji nisu nikad išli iz zemlje, prvi put tek kad su mene obilazili. Možda se ponovo vrate slična vremena, putovanja ka bližim destinacijama i nestanak snova o egzotičnim putovanjima. Sve zavisi od toga koliko će trajati kriza“, zaključuje Donati.

poziv na pretplatu na - www.emportal.co.rs