Srbija na začelju CIE po visini zarada i standardu - Razlike kao rezultat produktivnosti privreda

Srbija se u protekle tri godine odmakla od ponora bankrota - državna kasa je u plusu, javni dug opada, nezaposlenost je prepolovljena u poređenju sa 2012. godinom, ali smo po visini zarada i standardu na dnu zemalja centralne i istočne Evrope. Sa prosečnom platom od oko 400 EUR iza nas su samo Makedonija i Albanija, ali sa "vrha države" je obećano da će prosečna zarada brzo dostići 500 EUR. Pored povišice od 9% od početka ove godine, najavljeno je još jedno povećanje državnih plata i penzija, a ekonomisti na to sumnjičavo vrte glavom i pitaju - odakle, koliko će to da košta i ko će to da plati?

Ljudi iz struke tvrde da je visok i brz rast zarada nemoguće ostvariti dekretom, jer iskustvo potvrđuje da takvo povećanje standarda ne može dugo da traje, a visok ceh na naplatu, po pravilu, stiže budućim generacijama.

Ekonomisti Nemanja Vuksanović i Milojko Arsić, autori Kvartalnog monitora beogradskog Ekonomskog fakulteta i Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN), istražili su kretanje naše prosečne plate od 2001. do 2017, uporedili je se prosekom 16 evropskih zemalja i odgovorili na pitanje - otkud tako velike razlike u prosečnim zaradama.

Prosečna neto zarada u Srbiji prethodnih sedamnaest godina nominalno je porasla čak osam puta - ili, opet u proseku, 13% godišnje. Do 2008. prosečna plata je zbog visoke inflacije brzo rasla - nominalno sa oko 6.000 na oko 33.000 dinara, a istovremeno bio je visok i njen realni rast, odnosno rast njene kupovne moći. U tom periodu njena kupovna moć ukupno je porasla 143%, po 11,8% godišnje u proseku.

Od 2008. do 2017. rast prosečne plate bio je mnogo sporiji - sa oko 33.000 na oko 48.000 dinara, s tim što je u godinama posle svetske ekonomske krize njen realni rast bio samo 0,07%.

- Sve u svemu, prosečna neto zarada u poslednjih 17 godina realno je povećana samo nešto više od dva puta. Drugim rečima, danas u Srbiji za prosečnu platu može da se kupi samo dva puta više robe i usluga nego 2001. godine - ukazuje Nemanja Vuksanović.

Dakle, prosečna zarada je u 2017. godini iznosila tek nešto malo više od 400 EUR. Od 2001. do 2017. je, u toj valuti, povećana gotovo četiri puta, što je dvostruko više od realnog rasta. Na brži rast zarada u evrima od realnog rasta uticalo je, pre svega, realno jačanje dinara, objašnjava sagovornik Politike. U 2001. godini iznosila je oko 100 EUR, da bi u 2008. dostigla oko 370 EUR. Od 2011. do 2017. kretala se u rasponu od oko 360 do 400 EUR.

Koliko po prosečnoj neto zaradi Srbija zaostaje za zemljama regiona centralne i istočne Evrope, najbolje govori podatak da je u 2017. prosečni Nemac zaradio 5,5, a prosečni Slovenac 2,6 puta više od prosečnog Srbina.

Prosečna zarada u Nemačkoj u 2017. dostigla je 2.270 EUR, tako da je i po tom pokazatelju vodeća evropska ekonomija bila na vrhu lestvice zemalja Starog kontinenta. Sledi Slovenija - 1.074 EUR, Estonija - 945, Češka - 837, Hrvatska - 792 i Slovačka - 755 EUR. U sredini ove liste su Poljska sa 752 EUR, Letonija - 703, Litvanija - 637, Mađarska - 622 i Rumunija - 515 EUR. Na začelju su: Crna Gora - 510 EUR, Bosna i Hercegovina - 425, Bugarska - 406, Srbija - 404 i Makedonija - 387 EUR.

Razliku u zaradama izraženim u evrima između razvijenijih i manje razvijenih zemalja "peglaju" više cene usluga u bogatijem delu Evrope.

- Kad se plate u svim zemljama iskažu u evrima jednake kupovne snage, kao da su cene u svim zemljama jednake cenama koje važe u Nemačkoj, razlika u prosečnim platama između razvijenih i nerazvijenih je znatno manja - kaže Vuksanović. - Tako gledano, kupovna moć prosečne neto zarade u Srbiji u 2017. bila je 2,4 puta manja nego u Nemačkoj, iako je prosečni Nemac bio 2,7 puta produktivniji od prosečnog Srbina, odnosno 1,5 puta manja nego u Sloveniji.

Tako velike razlike?

- Ova razlika je posledica i pokazatelj razlike u produktivnosti privreda tih zemalja - objašnjava Vuksanović. - Ovde je pre svega reč o velikoj razlici u produktivnosti u sektoru razmenjivih dobara i usluga, poput industrije, poljoprivrede, turizma... U Srbiji su od 2001. do 2017. prosečne neto zarade rasle približno rastu produktivnosti njene privrede. S tim što su od 2001. do 2008. plate rasle brže od rasta produktivnosti, što je doprinelo povećanju spoljnog deficita, rastu spoljnog duga i javnog duga zemlje, kao i održavanju inflacije na relativno visokom nivou. Od 2008. do 2017. prosečne zarade u Srbiji približavaju se nivou produktivnosti, što smanjuje spoljni deficit i dovodi do niske inflacije.

Naravno, produktivnost nije jedina odrednica zarada, zaključuju autori ovog istraživanja. Prosečna zarada, koju ostvaruje stanovnik neke zemlje, zavisi i od niza drugih ekonomskih i političkih činilaca - od odnosa snaga ponude i tražnje na tržištu rada, do državne politike zarada.

Nauka kaže, a iskustvo potvrđuje, da se do boljeg života stiže većom štednjom, koliko god malo imali - i većim pametnim investiranjem u proizvodnju onog što donosi najveću zaradu i što može da se izveze. Zadatak valjane ekonomske politike je da se dugoročno postiže visok i održiv privredni rast, koji jedino donosi veće plate i bolji život.