Obeležen Nordijski dan u Beogradu - U ovogodišnjem fokusu inkluzivnost, inovativnost i bezbednost

(Sa obeležavanja Nordijskog dana) Ambasadori Nordijskih zemalja u Beogradu - Danske, Finska, Norveške i Švedske, zajednički su organizovali prijem u Rezidenciji ambasade Norveške, kako bi obeležili 23. mart, Nordijski dan.

Nordijski dan je manifestacija Nordijske međudržavne i međuparlamentarne saradnje koja je jedna od najstarijih i najsloženijih modela regionalne saradnje u svetu. Nordijski "ustav", takođe poznat i kao Helsinški sporazum – dokument kojim se reguliše zvanična saradnja među Nordijskim zemljama - potpisan je 23. marta 1962. godine u Helsinkiju, prestonici Finske. Od tada se taj dan naziva Nordijski dan. Zemlje potpisnice su sve Nordijske zemlje: Danska, Finska, Island, Norveška i Švedska.

Sporazum sazdrži 70 paragrafa, kojim se utvrđuju obaveze potpisnika da održavaju i neguju saradnju u oblastima zakonodavstva, kulture, socijalne politike, očuvanje životne sredine, infrastrukture i privrede. Takođe, sporazum omogućava jednak tretman svih državljana Nordijskih zemalja prilikom donošenja zakona i drugih regulativa.

Švedska je predsedavajuća zemlja u tekućoj godini, navodi se u saopštenju Ambasade te zemlje.

- Nordijski region se smatra svetskim liderom kada se govori o poverenju prema društvu među stanovništvom i upravo poverenje ostaje vitalan faktor za rast naših društava u ekonomskom i svakom drugom smislu - rekao je Ula Andešon, Savetnik ambasade Švedske u Beogradu i šef kancelarije za razvojnu pomoć i saradnju (SIDA).

Nordijski region je dom za 27 miliona stanovnika koji žive duž osam vremenskih zona i imaju snažnu jezičku zajednicu – 80-90% danskih, švedskih i norveških reči su ili identične ili slične. Jednakost, dobrostanje i demokratija su zajedničke Nordijske vrednosti koje omogućavaju blisku međunordijsku saradnju na svim nivoima – od predsednika Vlada do učenika osnovnih škola. Otvorenost, poverenje, kreativnost, održivi razvoj i saosećanje su vrednosti zajedničke za sve Nordijce.