Od hit dijeta stradaju jetra i bubrezi - Promena u načinu ishrane i izbacivanje pojedinih namirnica oštećuje organe

Opsesija hranom i trendovi veganske, frutarijanske, sirove ili hrono ishrane bez odobrenja lekara neki su od okidača za probleme zbog kojih se pune lekarske ordinacije. Bežeći od gojaznosti, koja u Srbiji pogađa svakog petog čoveka, potpuno zdravi ljudi drastično menjaju način ishrane i prelaze u ekstreme, što u 50% slučajeva dovodi do nepovratnog narušavanja zdravlja, ali i do nastanka ozbiljnih bolesti.

Pravila modernog načina ishrane se menjaju iz dana u dan, sa čime se svakodnevno susrećemo u medijima, na društvenim mrežama, u fitnes centrima... Ono što je zajedničko svima jeste isključivanje velikog broja namirnica iz ishrane.

Dok vegani ne jedu ništa što je životinjskog porekla, frutarijanci se hrane isključivo voćem, a sirovaši jedu isključivo sirovu hranu ili spremanu na temperaturi manjoj od 48 stepeni celzijusa. S druge strane, stručnjaci tvrde da to kod zdravih osoba može da ostavi trajne i ozbiljne posledice.

- U medicini, veganstvo niko nikada nije preporučio, jer nema nijednog dokaza da je dobro za zdravlje - tvrdi prof. Jorga. - Čak se pokazalo da potpuno izbacivanje mesa, ribe, jaja i mleka iz ishrane može toliko da naruši zdravlje da organizam više nikada ne može da se vrati "u normalu". Taj podatak retko možemo da vidimo u javnosti.

Osim što se promoviše kao zdrav stil života i način za skidanje viška kilograma, mnogi posežu za veganskom ishranom iz humanih pobuda i ljubavi prema životinjama. Osim toga, pojedini lekari koji se bave alternativnom medicinom tvrde da ovaj način ishrane može da pomogne osobama obolelim od najtežih bolesti. Ipak, stručnjaci kažu da mladim i zdravim osobama potpuno izbacivanje namirnica može da nanese nenadoknadivu štetu. Na pregled dolazi mnogo mladih ljudi. Čak i kada im se zbog toga naruši zdravlje, ne žele da odustanu od svog načina ishrane i njime postaju "opsednuti". Ponekad je potreban čitav tim, koji čine psiholog, nutricionista i psihijatar, kako bi kroz razgovor pacijenta ubedili da počne da uvodi hranu koja mu je neophodna - kaže, za Novosti, specijalista higijene i medicinske ekologije dr Tatjana Mraović.

Pojedini pacijenti shvate ozbiljnost problema tek kada bolest uzme maha.

- Poslednjih godina muškarci i žene koji su se hranili samo voćem i povrćem sve češće dolaze kod nutricioniste sa lekarskim izveštajima koji ukazuju na probleme s reproduktivnim zdravljem i bubrezima - tvrdi, za Novosti, nutricionista-dijetičar Sandra Vasilić.

- Zbog viška suplemenata koje su koristili kao zamenu za hranu koju ne jedu, dolazilo je i do oštećenja jetre. Neka od tih oboljenja leče se godinama, dok druga, nažalost, naprave štetu koja više ne može da se popravi.

Izbirljivost ko poremećaj

Naučnici sa Univerziteta u Pitsburgu pokrenuli su kampanju u kojoj traže da se preterana izbirljivost u ishrani uvrsti u dijagnostički i statistički priručnik američkih psihijatara kao psihički poremećaj. Na taj korak odlučili su se posle podatka da je u celom svetu drastično porastao broj odraslih osoba koje jedu isključivo nutritivno siromašne namirnice. Ovakav zahtev nije usvojen, dok je s druge strane potvrđena veza između preterane izbirljivosti i poremećaja u ishrani.

Beograd  

veganska ishrana

frutarijanska ishrana

sirova ishrana

hrono ishrana

gojaznost

promena načina ishrane

Tatjana Mraović

Sandra Vasilić

Univerzitet u Pitsburgu

izbirljivost u ishrani

poremećaji ishrane

dijeta

dijete

uticaj dijeta na zdrravlje

bubrezi

jetra

vegani