Koliko je tržište Hrvatske otvoreno za investitore iz Srbije?

Iako neretko od političara iz Srbije i Hrvatske stiže poruka da bi trebalo dodatno povezati privrednike, kako bi se od regiona stvorilo jedinstveno investiciono tržište, u praksi postoji investicioni jaz. I dalje je više hrvatskih kompanija u Srbiji, nego obrnuto. Za stručnjake razlozi leže i u političkoj prošlosti, ali i u vrlo različitom privrednom ambijentu.

Na pitanje kako je investirati na tržište susedne Hrvatske, privrednici u Srbiji imaju različite odgovore. U regionalnoj ekonomskoj utakmici bilo je primera da se čak i velike srpske investicije završe krahom, ali ima i kompanija koje uspevaju da igraju po zakonima hrvatskog tržišta.

Zvaničnici obe zemlje, nemaju dilemu, "radi se na boljim ekonomskim odnosima".

U Hrvatskoj privrednoj komori za N1 kažu da se dugi niz godina sa srpske strane često ističe da postoje prepreke za ulaganja, ali da nikada do sada nisu primili pritužbe nijedne kompanije. Svi strani investitori su izjednačeni, kažu, bez obzira na to iz koje zemlje dolaze.

- U Hrvatskoj je proces privatizacije započeo znatno ranije nego u Srbiji. Većina srpskih preduzeća izvršila je privatizaciju desetak godina kasnije. U tom razdoblju je malo hrvatskih kompanija ostalo neprivatizovano, a za njih nisu bile zainteresovane kompanije iz Srbije. U posljednjih godinu dana jedna srpska kompanija kupila je dve hrvatske poljoprivredne firme, a druga hotel i najavila dalju zainteresovanost za ulaganja. Do sada HPK nije primila pritužbe srpskih kompanija - navodi se u saopštenju.

Podaci govore da robna razmena između dva suseda raste. Protekle godine je premašila milijardu evra. Prema podacima ministarstva trgovine, Srbija je u Hrvatsku izvezla više nego što je uvezla i to 70 mil EUR. Ulaganja hrvatskih kompanija na srpsko su 18 puta veća od ulaganja srpskih kompanija na hrvatsko tržište.

Ključnu prepreku za veći priliv srpskog kapitala na tržište Hrvatske, u Privrednoj komori Srbije vide delimično u političkoj prošlosti, a delom i u hrvatskom privrednom ambijentu.

- Turbulentne devedesete, nasleđe konflikta rata i teških i kompleksnih političkih odnosa, između naše dve zemlje, svakako su uticale i na percepciju privrednika, a i ljudi koji žele da investiraju u Hrvatsku, ali i obrnuto. Postoji činjenica da je njihov PDV jedan od najvećih uopšte u Evropi - 25%, porez na dobit je 18%, što je dosta visoko i što nekako obeshrabruje naše kompanije. Takođe, visoka cena radne snage i visoke plate - objašnjava Nenad Đurđević iz Privredne komore Srbije.

Da u Hrvatskoj postoji određena vrsta zatvorenosti u privredi, smatra ekonomski novinar Miša Brkić. Objašnjava: "to nije slučaj samo za kompanije iz Srbije, zatvorenost postoji i za druge strane investitore".

- Hrvatska politička elita je od osamostaljivanja Hrvatske išla na jedan drugačiji ekonomski model. Reč je o nekavoj vrsti ekonomskog nacionalizma, gde mnogo privrednih resursa nije prodavano strancima, poslovnim ljudima van Hrvatske. Dobar primer je Agrokor - da je Hrvatska imala raširenu lepezu investicija i da je dozvolila stranim investitorima da ulažu u hrvatsku agroindustriju, onda se ne bi dogodio ovako veliki stres - kaže Brkić.

Sa idejom da ekonomski odnosi budu bolji, Hrvatska privredna komora će svoja vrata za privrednike otvoriti i u Beogradu. Pitanje je - hoće li se sa njima dodatno otvoriti i hrvatsko tržite, kako bi se na njemu bolje pozicionirale srpske investicije.